Nije važno kolika je penzija, već koliko dugo je primaš

"Nije važno kolika ti je penzija, važno je koliko je dugo primaš". U tačnost ove izreke najbolje se uverio Jovo Tadić (95), koji penziju prima skoro 60 godina.

Ovaj simpatični deka je u penziju otišao 1956. godine kao kapetan prve klase i od tada je do danas primio više od 700 penzija. Ne ljuti se na šale prijatelja da je urušio penzioni sistem Srbije i da je zbog njega Fond PIO u ozbiljnom problemu.“Bilo je previše vojnika u sastavu JNA pa smo penzionisani mladi. Ispalo je da tako dugo primam penziju”, počinje skromno priču starina Jovo dok igra karte i pobeđuje unuka Đorđija i njegove drugove.

Živi od 1980. godine u Beogradu, ali u poslednje vreme dobar deo godine provodi u rodnom Gornjem Polju kod Nikšića. Svestan je da tolike penzije ne bi doživeo na 11. spratu novobeogradskog solitera.

Kao vojni oficir i pored smanjenja ima dosta dobru penziju. “Sada je to oko 40.000 dinara, mada je pre smanjenja bila još veća. Ma ne bunim se ja uopšte. Dovoljno je to za potrebe jednog penzionera. Bolje bi bilo kad bi evro bio niži, jer dosta vremena sam u Crnoj Gori, a tu ne primaju dinare”, kaže Jovo.

I sada bez problema čita, gleda televiziju, a u kartama je nenadmašiv. Kuća mu je uvek puna komšija, prijatelja i rodbine. Malo ga je poremetila povreda ramena, a kako kaže ni noge ga ne služe najbolje. Ipak kada je dobro raspoložen uzme i bez problema pokosi dvorište.

“Ne služi me dobro ni ovaj moj, a bogami ni ovaj veštački kuk, ali snalazim se. Sa sinom sam u Beogradu, a kada sam u Gornjem Polju obilaze me ćerka i unuk. Bez žene sam ostao još odavno. Supruga mi je umrla 1998. godine”, priča Jovo.

Ponosan je na dane u partizanima i lice mu se ozari kada priča o tim danima. Odmah lista stare knjige, nalazi svoje ime i imena svojih saboraca među vojnicima pohvaljenima za hrabrost. Rođen je kad i Tito, 25. maja, a da se upotpuni prava partizanska biografija tu je i podatak da je sa partizanima 1945. godine ušao Trst.

“Prvo smo ušli u Kotor, pa u Mostar i Široki Brijeg, pa smo posle peške ušli u Trst. Za svoje zasluge u ratu nagrađen sam sa pet ordena”, nabraja Tadić kao da se sve juče desilo.

Sa nestrpljenjem čeka paradu u Moskvi, a nije mu pravo što predsednik Crne Gore Filip Vujanović neće ići na najveću svetkovinu povodom 70 godina pobede nad fašizmom.