Česta postupanja Poreske uprave u praksi (ne)zakonita. Šta se dešava ako predhodni vlasnik stana nije podneo poresku prijavu i platio porez na svojinu?
Pera je od Žike kupio stan 2007. godine, urendno je platio cenu i stan uknjižio na svoje ime. Ali, nije podneo poresku prijavu i nije platio porez na prenos apsolutnih prava koji je tim prenosom prava svojine na stanu nastao.
Više od deceniju kasnije, Peri je bio potreban veći stan za svoju porodicu i stan koji je kupio od Žike je 2018. godine prodao Jeleni. Jelena je odmah po kupovini stana i plaćanju cene, Poreskoj upravi podnela poresku prijavu u želji da joj se porez na prenos apsolutnih prava utvrdi i da ga plati, kako ne bi načinila prekršaj ili, ne daj Bože, krivično delo utaje poreza.
Uz Poresku prijavu, Jelena je Poreskoj upravi podnela kao dokaze o nastanku poreske obaveze Ugovor koji je zaključila sa Perom, svoju i Perinu kopiju lične karte. Ukratko, sve što je po Zakonu bila dužna da dostavi.
Međutim, službenica koja radi u Poreskoj upravi je tražila da joj dostavi i kopiju Perinog ugovora kojim je on od Žike kupio stan kako bi utvrdili da je taj prethodni porez (čiji je obveznik bio Žika, a za čije plaćanje je solidarni jemac Pera plaćen). Jeleni je rečeno da će joj, ukoliko taj Ugovor ne dostavi poreska prijava biti odbačena kao nepotpuna, a protiv nje biti podneta prekršajna prijava, a u zavisnosti od visine neplaćenog poreza, možda i krivična prijava jer nije podnela potpunu poresku prijavu sa svom dokumentacijom.
Jelena taj ugovor nije imala, a Pera nije hteo da joj dostavi kopiju. Nije hteo jer taj porez nije bio plaćen, iako je u tom momentu i zastareo. Uglavnom, nije hteo da Poreska uprava za to sazna.
U tom trenutku Jelena se uplašila, znajući šta joj je službenica u Poreskoj upravi prethodno rekla. Našavši se u takvoj situaciji, Jelena je odlučila da angažuje advokata.
Nakon što je advokat pregledao dokumentaciju, rekao je Jeleni da Poreska uprava nema pravo da joj odbaci poresku prijavu jer je uradila sve kako treba i podnela svu propisanu dokumentaciju. Advokat je Jeleni objasnio da je poreska obaveza koja je nastala kada je Pera od Žike kupio stan sasvim odvojena, odnosno druga poreska obaveza u odnosu na onu koja je nastala kada je ona od Pere kupila stan. Stoga joj je savetovao da čeka, kako bi videli šta će Poreska uprava uraditi.
Nakon dve nedelje, Jeleni je stigao Zaključak Poreske uprave kojom se postupak pokrenut njenom poreskom prijavom obustavlja i navodi da će njena poreska prijava biti odbačena – ono čega se Jelena bojala. Ona je ovaj Zaključak odnela svom advokatu kako bi videli šta dalje. Kada je pročitao Zaključak, advokat je video da je Poreska uprava osnov za svoje postupanje pronašla u Instrukciji o proveri plaćanja poreza prilikom utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava broj 000-436-01-00157/2016-I0066, od dana 22.7.2016. godine koji je izdat od strane Centrale Poreske uprave – Sektora za kontrolu.
Advokat je znao da ova instrukcija predstavlja internu stvar Poreske uprave, a ne podzakonski akt ili još manje zakon, koji bi propisivao neke obaveze za građane. Šta više, advokat je znao da je Zaključak koji je Poreska uprava dostavila Jeleni nezakonit i na njega je u propisanom roku uložio žalbu.
Nakon što je žalba dostavljena Poreskoj upravi, otprilike nedelju dana posle toga, Jeleni je stiglo poresko Rešenje kojim se utvrđuje visina poreza koju treba da plati i u kome se navodi da je ona uz poresku prijavu “podnela svu neophodnu dokumentaciju”.
Iz ovoga su Jelena i advokat zaključili da je njihova Žalba usvojena, jer da nije bila, postupak bi bio konačno obustavljen i porez ne bi bio utvrđen već bi protiv Jelene bila podneta prijava.
Međutim, Poreska uprava do danas nije posebno donela odluku o izjavljenoj Žalbi, iako su svi rokovi koji su za to postojali istekli. Jelena i njen advokat su zadovoljni, postigli su cilj – Jelenina poreska prijava nije odbačena i ona je nakon što je Rešenjem utvrđen porez isti platila u celini. Ostaje im samo da pretpostavljamo zbog čega Poreska uprava nije odlučila o žalbi, da li zbog toga da ne bi priznala svoju grešku i time ohrabrila još ljudi da se bore za svoja prava?
Svako od nas, kao građanin, ima određena prava i svi, a posebno državni organi su dužni da ih poštuju. Međutim, ukoliko ih ne budemo branili svaki put kada su dovedena u pitanje, postoji rizik da ih s vremenom izgubimo.
Ostavi komentar