Neophodne izmene Zakona o javnim nabavkama

BEOGRAD, 19. februara (Tanjug) - Predstavnici Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova u Srbiji saglasili su se danas da su neophodne izmene Zakona o javnim nabavkama, koje su, kako ocenjuju, kamen spoticanja u efikasnom snabdevanju lekovima i ostalim medikamentima, ali i medicinskom opremom. Na konferenciji "Izazovi i perspektive u farmaciji u 2015. godini" u organizaciji NIN Fokusa, ciji su partneri Hemofarm i Tanjug, konstatovano je i da

BEOGRAD, 19. februara (Tanjug) - Predstavnici Ministarstva zdravlja i zdravstvenih ustanova u Srbiji saglasili su se danas da su neophodne izmene Zakona o javnim nabavkama, koje su, kako ocenjuju, kamen spoticanja u efikasnom snabdevanju lekovima i ostalim medikamentima, ali i medicinskom opremom.
Na konferenciji "Izazovi i perspektive u farmaciji u 2015. godini" u organizaciji NIN Fokusa, ciji su partneri Hemofarm i Tanjug, konstatovano je i da je postojeći Zakon o javnim nabavkama u osnovi dobar, ali da su hitno neophodne dopune.
Dopune bi omogućile da procedura za nabavku lekova traje mnogo kraće, a zdravstvene ustanove bi bile blagovremeno snabdevene lekovima.
Državni sekretar Ministarstva zdravlja Berislav Vekić rekao je da su javne nabavke veliki kamen spoticanja u zdravstvu, navodeći da odredjeni tenderi za nabavku medicinskih aparata moraju da se ponavljaju tri, četiri ili pet puta i istakao da su to objektivne okolnosti sa kojima se suočava Ministarstvo zdravlja.
Vekić navodi da je želja tog resora da gradjani širom Srbije ne osete nestašicu lekova ili bilo kog medicinskog aparata neophodnog za adekvatno lečenje.
Prema njegovim rečima, iz Ministarstva zdravlja se daju velika sredstva za popravku aparata koji su neophodni za svakodnevno funkcionisanje u zdravstvenim ustanovama, a u 2015. godini planirana je nabavka pet novih linearnih akceleratora, koji bi uključivali i servisne usluge i rezervne delove.
Vekić je ukazao da su uštede od centralizovanih javnih nabavki u 2013. i 2014. godini bile od 25 do 30 miliona evra i da se po glavi stanovnika godišnje izdvaja 260 evra po stanovniku.
Direktor Kliničkog centra Srbije Miljko Ristić takodje je ukazao na potrebu izmene sistema nabavke lekova, odnosno da procedura traje kraće od dva meseca, koliko je inače uobičajeno da traje.
On je rekao da se najveće zamerke odnose na to što se ponudjaču daje rok od 30 do 40 dana da se prijavi na konkurs, ističući da bi taj rok treba da se skrati na najviše 10 dana.
"Ne vidim zašto je rok toliko dugačak. Nije problem država, jer je u ovoj situaciji kada je kriza našla dovoljno sredstava da se kupe svi potrebni lekovi, ali proces nabavke traje jako dugo", rekao je Ristić.
Da Zakon o javnim nabavkama treba što pre menjati složio se i direktor Kliničkog centra Niš Zoran Radovanović, koji smatra da postojeći zakon ne štiti dovoljno naručioce pri izboru kvalitetnih proizvoda koji bi pružili kvalitetnu zaštitu.
Kao primer je naveo nabavku rukavica, koje pucaju, dodajući da cilj nije nabavka jeftinijih proizvoda, već kvalitetnijih.
Njegov predlog je i da se od primene zakona izuzmu situacije kada dodje do nekih retkih bolesti, pa je odredjeni lek neophodno hitno nabaviti mimo tendera, kao i u slučajevima kada dodje do zastoja centralizovanih javnih nabavki.
Direktorka Instituta za virusologiju, vakcine i serume "Torlak" Vera Stoiljković rekla je da taj institut sprovodi javne nabavke i da su poznati svi problemi u toj oblasti, ali da uspeva da održi poslovanje i proizvodnju vakcina.
Ona je rekla da su potrebe sve veće, ali da nema dovoljnih količina vakcina na tržištu, te istakla da su potrebna dodatna ulaganja države u taj institut.
Vekić je rekao da je Ministarstvo zdravlja sa makedonskim Ministarstvom zdravlja sklopilo ugovor da dve države zajedno apliciraju za petovalentne vakcine, navodeći da je Srbija malo tržište za velike kompanije koje ih proizvode.
Pomoćnik ministra zdravlja Dejan Kostić rekao je da zdravstveni sistem Srbije proizvodi rezultate koji su slični rezultatima drugih zemalja, ali koje manje ulažu u zdravstvo, što nikako nije dobro.
On je objasnio da Srbija izdvaja od 10,4 do 10,6 odsto BDP za zdravstvo i da je to na nivou zemalja u okruženju ili Jugoistočne Evrope, ali je problem što je BDP Srbije niži od velikog broja tih zemalja.
"To je objektivni problem, ali nas ne opravdava, pogotovo imajući u vidu da i neke druge zemlje postižu iste ili silčne rezultata sa dosta manje novca. To govori da sistem nije do kraja utegnut i da postoje mesta koja mogu da budu sredjena", zaključio je on.