Institut nemačke ekonomije (IW) iz Kelna je izračunao kako su potrošači u ovoj zemlji potrošili u proseku najmanje 1250 evra manje za robu široke potrošnje
To predstavlja veliku rupu u svoti novca koji se obrće u ovoj zemlji: 116 milijardi evra, što je 6,1% manja potrošnja građana nego u godini 2019. i to je najveći pad u poslednjih 70 godina.
Kako DW navodi, za vreme evro-krize 2008/2009. ekonomisti su Nemačkoj predviđali mnogo ozbiljniji ekonomski pad ali su se iznenadili. Na sve strane su se čule crne prognoze, ali Nemci su nastavili da kupuju. Ova nacija se nipošto ne može uvrstiti u one koje mnogo troše, ali baš je ta potrošnja uvelike pomoglo čitavoj nemačkoj privredi da prebrodi krizu.
Ušteđevine Nemaca dostižu rekordne iznosea 43% upitanih u anketi ovog Instituta kaže da će štedeti i dalje – u normalnim okolnostima je to oko 30%. Čak i za najdraži izdatak Nemaca – onaj za odmor – nema planova. Jedva njih 30% kaže da ostavlja koji evro za letovanje, inače ih je oko 50%, piše Deutsche Welle.
To je problem i za banke, pa su već i neke štedionice počele ograničavati iznos koji je građanima uopšte dozvoljeno da drže na računima, inače moraju da plaćaju kaznene kamate. Granica je u pravilu određena na 100.000 evra, ali već se čuje kako neke banke tu granicu žele da smanje na samo 25.000 evra.
U Srbiji je na primer, prema podacima Narodne banke Srbije (NBS) dinarska štednja je krajem 2020. godine dostigla 93 milijardi dinara i u odnosu na isti period 2019. godine bila je veća za 13,4 milijardi dinara ili 16,9 odsto.
Kada je evrozona u pitanju, analiza Deposit Solutionsa krajem februara pokazala je da je obim štednje u evrozoni sa saldom od 585 milijardi evra prošle godine porastao je 48 odsto u odnosu na 2019. godinu.
Ostavi komentar