Za nedelju dana biće objavljeni podaci o ekonomskom rastu u trećem tromesečju prema kojima će Nemačka zvanično ući u recesiju
Detalj iz Berlina
Prema sadašnjim rezultatima, ispred broja će stajati minus, piše Dojče vele (DW). S obzirom na to da je i u drugom tromesečju ekonomski rast bio u minusu, to znači da je Nemačka u tehničkoj recesiji.
“Mnogi očigledno jedva čekaju da nemačka privreda zapadne u tešku krizu. Jasno, loše vesti bolje se prodaju. Ali stvarnost izgleda drugačije”, napisao je Henrik Beme, urednik ekonomske redakcije DW.
Beme dalje objašnjava kako se radi o “tehničkoj recesiji”, koja je nebitna zato što se recesija zvanično proglašava uvek kada su dva uzastopna tromesečja u minusu. Takođe, dodao je i da većina stručnjaka smatra kako situacija u stvarnosti nije loša, i dodaje da će nemačka privreda ipak biti u porastu do kraja godine.
Nemačka mašinogradnja i hemijska industrija osećaju jake posledice trgovačkog rata SAD i Kine, kao i celokupne sage oko Bregzita, a automobilska industrija doživljava najveće promene od kad se automobili proizvode, smatra Beme.
On dalje piše kako se nesigurnost iz mnogih formi prenosi i na one koji prate stanje u nemačkoj ekonomiji, a koji sastavljaju prognoze na osnovu zastarelih modela. Tako, s obzirom na to da nijedan uređaj za sastavljanje prognoza nije prilagođen digitalnim preobražajem, došlo je do neslaganja prognoza i rezultata u industrijskoj proizvodnji – umesto predviđenog minusa, u septembru je zabeležen pozitivan bilans. U svom tekstu Beme navodi i da “Mnoge firme više nisu mogle da primaju poslovne naloge, jer su njihovi kapaciteti bili popunjeni. Pokazatelj te potražnje je i često spominjani nedostatak stručne radne snage.
Postojala je čak opasnost od pregrevavanja nemačke privrede – sa svim negativnim posledicama koje to može da ima, kao što je recimo strahovit porast cena”, pa zato brojnim preduzećima odgovara smanjenje aktivnosti.
“Ne zaboravimo, još uvek govorimo o konjunkturnim ciklusima. A takav ciklus se sastoji od rasta i pada. Kao što rekoh, to malo pomaže dobavljaču koji je do sada proizvodio kućišta prenosnika za Dajmler ili Folksvagen. Sada tražnja opada jer elektro-automobilima nisu potrebni prenosnici. Izazov koji se nalazi pred tim firmama je – snaći se u svemu tome. Ali, tako je bilo oduvek. Bez te sposobnosti, koja odlikuje nemačka preduzeća srednje veličine, nemačka privreda i ne bi bila ono što je danas: globalni igrač”, ocenio je u zaključku ekonomski urednik DW.
Ostavi komentar