Rat u Ukrajini je Nemačku je uhvatio sa praznim skladištima gasa
Zemlja preko noći mora da promeni energetsku politiku, posebno ako Kremlj zavrne ventil.
Nemačka je dala ovlašćenje svom centru za trgovinu gasom da kupi tečni prirodni gas za 1,5 milijardi evra (1,66 milijardi dolara) izvan Rusije, iako Moskva za sada izvršava sve obaveze iz ugovora o snabdevanju, saopšteno je juče iz Ministarstva ekonomije.
"Sada je stvar odluke gde će se gas kupiti. Ne bih da kalkulišem za koliko će dana to biti obavljeno, ali to će se desiti u vrlo kratkom roku", rekao je portparol ministarstva na konferenciji za novinare, prenosi Rojters.
Najveće skladište gasa u zapadnoj Evropi nalazi se u nemačkoj pokrajini Donjoj Saksoniji na dubini od dva kilometra. Zove se Reden i veliko je kao 910 fudbalskih igrališta. Može obezbediti jednogodišnju potrošnju gasa za oko dva miliona domaćinstava.
Reden ima ključnu ulogu za Nemačku i Evropu kada se radi o sigurnosti snabdevanja gasom. Astora, kompanija koja rukovodi skladištem, podružnica je ruskog energetskog diva Gasproma koji kontroliše više od trećine svih nemačkih skladišta gasa.
Sva su trenutno gotovo prazna. U Redenu je popunjeno samo tri odsto kapaciteta. Nemački ministar privrede Robert Habek pretpostavlja da su skladišta "sistematski pražnjena" kako bi se strateški povisile cene gasa i stvorio pritisak.
Gas kao političko oružje
Iz Rusije dolazi oko 55 odsto gasa koji se troši u Nemačkoj. Takođe iz Rusije stiže 50 odsto uglja i više od 30 odsto potrebne nafte. Dok u Nemačkoj postoje strateške rezerve nafte, koje po zakonu moraju biti dovoljne za 90 dana, takva odredba ne postoji za gas i ugalj. Ovde kompanije same odlučuju o svojim zalihama.
Nemačko ministarstvo privrede želi da to što pre promeni, posebno za gas. Namera je da se minimalni nivo u skladištima propiše zakonom. Tako bi na početku oktobra svako skladište moralo da bude popunjeno najmanje 80 odsto, početkom decembra 90 odsto, a na izmaku zime početkom februara barem 40 odsto. I tako svake godine.
Očekuje se da će zakon stupiti na snagu u maju. "To je potrebno kako bi cela letnja polovina godine bila na raspolaganju za punjenje skladišta“, kaže se u saopštenju Ministarstva privrede.
No, šta se ako Moskva naredi da se snabdevanje energijom ograniči ili čak zaustavi? To bi moglo dovesti do ozbiljnih nestašica najkasnije sledeće jeseni i zime.
Prema informacijama iz krugova bliskih nemačkoj vladi, radi se na rešenjima. U kriznim vremenima zamislive su mnoge stvari koje su inače nezamislive. Na primer, promeniti odluku o postepenom izlasku iz atomske energije, koja je doneta nakon reaktorske katastrofe u Fukušimi u Japanu. Krajem ove godine trebalo bi da se zatvore poslednje tri nuklearne elektrane koje su još u pogonu u Nemačkoj.
"Sve opcije moraju biti na stolu"
Postupni izlazak iz energije dobijene od uglja je zapravo bio gotova stvar. U koalicionom sporazumu između vladajućih Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala stoji da bi u „idealnom slučaju“ to moglo uslediti do 2030. godine.
S obzirom na sadašnja uska grla, ministri privrede nemačkih pokrajina nakon posebne sednice traže da se ispita mogućnost produženja rada termoelektrana na ugalj, ali i nuklearnih elektrana. „Sve opcije moraju biti na stolu“, rekao je ministar ekonomije i energetike Severne Rajne-Vestfalije Andreas Pinkvart.
Pinkvart je političar Liberala. Zatvaranje nuklearnih elektrana uvek je bilo trn u oku ovoj stranci. Tu su i regionalni interesi. U Severnoj Rajni-Vestfaliji, najvećoj pokrajini zemlje, postoje rekordne 52 elektrane na ugalj. Ta zapadna pokrajina je takođe jedna od četiri s velikim nalazištima mrkog uglja. Premijeri ove četiri pokrajine sada dovode u pitanje ubrzano zatvaranje termoelektrana.
"Nema više tabua u razmišljanju", kaže ministar privrede Robert Habek (Zeleni). Njegova stranka je dovedena u situaciju gotovo nerešivog sukoba interesa.
Kao nemačkom ministru, Habeku je prioritet održavanje snabdevanja gasom. S druge strane, postupno odustajanje od uglja ključno je pitanje za njegovu stranku Zelenih, a izlazak iz nuklearne energije deo je političkog identiteta partije od osnivanja.
Habek kaže da se neće „iz ideoloških razloga“ opirati produženju rada nuklearnih elektrana. Međutim, pripreme za gašenje nuklearnih elektrana toliko su uznapredovale da nastavak njihovog rada nije moguć iz bezbednosnih razloga.
Prema rečima operatora, tehnički bi bilo teško brzo nabaviti odgovarajuće štapove za sagorevanje, a preti i manjak stručnog osoblja. Kako kaže ministar ekonomije Severne Rajne Pinkvart, za otklanjanje ovih problema bila bi potrebna godina i po. To bi značilo do zime krajem 2023. godine.
Obnovljivi izvori garantuju bezbednost
Kako bi u kratkom roku nadomestilo ruske zalihe energenata, Ministarstvo privrede razmišlja o kupovini većih količina gasa iz drugih zemalja. Razmatra se da to budu arapske zemlje, kaže ministar Habek nakon sastanka ministara energetike EU u Briselu. Katar ima druge najveće rezerve prirodnog gasa na svetu nakon Rusije. LNG, odnosno tečni gas, uvoziće se iz SAD.
On dolazi brodovima, a za njihov prijem Nemačka nema nijedan terminal. Planiraju se dva na obali Severnog mora. Ali proces pribavljanja svih dozvola i planiranja može da potraje između dve i pet godina.
LNG se smatra prljavim gasom jer se dobija metodom frakinga kojom se zagađuje životna sredina. Takođe je skuplji od normalnog prirodnog gasa. No, na putu do klimatske neutralnosti, gas je dosad igrao odlučujuću ulogu kao prelazni izvor energije. Moderne elektrane na gas ispuštaju manje ugljen-dioksida od elektrana na ugalj.
Ministar ekonomije Habek sada je otputovao u SAD, ne samo kako bi razgovarao o LNG-u, već i o posledicama sankcija, o bezbednosnoj politici i energetskoj sigurnosti. Zeleni vide krizu kao priliku za masovno podsticanje širenjazeleneelektrične energije.
To je pitanje na koje je, čini se, vladajuća koalicija već odgovorila. Čak i šef stranke Liberala i savezni ministar finansija Kristijan Lindner sada naziva obnovljive izvore energije "energijama slobode", a savezni kancelar Olaf Šolc ih smatra "odlučujućim za našu sigurnost“.
Već u maju na snagu bi trebalo da stupi zakonski paket koji omogućava puno snabdevanje električnom energijom iz obnovljivih izvora do 2035. godine. U zakon se želi ugraditi rečenica da je to u "prevashodnom javnom interesu i da služi javnoj bezbednosti".
Potrebno je enormno proširenje kapaciteta. Očekuje se da će energija vetra udvostručiti kapacitet na 110 gigavata do 2030. godine, kao i da će na otvorenom moru postići snagu od 30 gigavata. Očekuje se i da će se solarna energija više nego utrostručiti i imati kapacitet od 200 gigavata.
Sve je to stvar budućnosti, košta mnogo i ne može nadoknaditi nedostatak ruskih energenata u kratkom roku. To može učiniti samo kupovina gasa.
Sigurno je da će cene energije nastaviti da rastu kako se snabdevanje bude smanjivalo. Kako bi rasteretila građane, nemačka vlada želi da ukine namet kojim su kupci električne energije do sada finansirali širenje obnovljivih izvora energije. Time će se napraviti još jedna rupa u državnom budžetu, koji je pod sve većim pritiskom. Popust od 3,7 centi po kilovat-satu rezultira da preko milijardi evra mesečno manje u budžetu.
Ostavi komentar