Nema više skrivenih troškova u ceni aranžmana

Novi zakon o turizmu obavezuje agencije na pošteniji odnos prema putnicima, ali i propisuje depozite kao uslov dobijanja licence, što je mnoge zabrinulo.

Turističke agencije više neće moći da nude ili reklamiraju aranžmane po jednoj, a da ih naplaćuju po drugoj ceni, budući da su mnoge od njih do sada upravo na ovaj način privlačile kupce. Aranžman bez aerodromskih taksi više neće stajati u ponudi, jer će, prema novom zakonu o turizmu, agencija biti u obavezi da ističe jedinstvenu cenu aranžmana, odnosno iznos koji podrazumeva sve prateće troškove i bez kojih putnik ne može da započne putovanje.

Izuzetak je, po novim propisima, napravljen samo u slučaju taksi za gorivo za čarter letove, koji se ne mogu unapred predvideti. Još jedna odredba zakona donosi pošteniji odnos prema putnicima. Agencije koje, recimo, nude putovanje u Veneciju neće moći naknadno da naplaćuju transfer do Venecije, jer su putnici, na primer, smešteni 50 kilometara dalje, nego će ponudu morati da prilagodi i nedvosmisleno istakne šta ona podrazumeva, šta putnik plaća i to bez skrivenih troškova.

Domaći turizam dobio je dugo očekivani zakon, okvirno rešenje koje će u narednim mesecima dobiti više pravilnika koji će tek definisati brojne nedoumice uglavnom turističkih agencija. Već krajem ovog meseca, kako se očekuje, počinju pripreme za izrade pravilnika, ali većina njih biće gotova do kraja ovogodišnje sezone. Za sada agencije najviše brine odredba koja predviđa prvi put uvođenje depozita za otvaranje turističke agencije. Nije problem samo to koliko će iznositi depoziti, odnosno da li će svi koji žele da se bave turizmom imati novac za to, nego i kakvo rešenje država predviđa.

Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija „Juta”, kaže za naš list da polaganje depozita, kakav je predviđen Zakonom o turizmu za agencije, ne postoji ni u jednoj delatnosti u Srbiji.

– Za sada je dat samo okvir, a pravilnikom će se bliže rešiti ne samo to nego i pravila kategorisanja agencija i uslovi za garancije. Za sada je nejasno šta se želi postići uvođenjem depozita i u koju svrhu će agencije uplaćivati taj novac. Nije dobro da on bude zarobljen na računu.

Koliko mi je poznato novac od depozita se ne koristi u slučaju insolventnosti niti bi on bio upotrebljen za nadoknadu štete putnicima, nego dobavljačima u slučaju problema u poslovanju – kaže Seničić i dodaje da će na ovaj način mnogi, koji su se do sada bavili ovim poslom, možda izgubiti tu priliku.

On dodaje da je sada pitanje koliko će agencije morati da izdvoje novca za depozit i smatra da će se po tome videti da li je ideja države da oni koji su se do sada bavili turizmom nastave da rade ili se ide na ukrupnjavanje turističkog tržišta.

– Mislim da bi to bilo pogrešno, jer kvalitet ne smemo da vezujemo za novac, odnosno da budemo sigurni da samo oni koji imaju novac za visoke depozite mogu da pruže kvalitetnu uslugu – kaže direktor „Jute”.

Kako su posle usvajanja Zakona o turizmu objasnili predstavnici resornog Ministarstva trgovine, depozit se uvodi kao uslov za dobijanje licence i kako agencije ne bi tek tako bez kapitala mogle da pokreću posao.

– Usklađivanjem nivoa depozita i garancija imaćemo i veći stepen zaštite putnika, jer u slučaju da dođe do veće štete, cilj nam je da napravimo balans između vrednosti prodatih aranžmana i onoga što može nadomestiti tu vrednost u slučaju da ne dođe do realizacije putovanja – izjavio je Miroslav Knežević, državni sekretar u Ministarstvu trgovine turizma i telekomunikacija, posle usvajanja Zakona o turizmu.

On je potvrdio da se novim zakonom o turizmu agencije, organizatori putovanja, razvrstavaju u kategorije u zavisnosti od broja putnika i vrednosti aranžmana i dodao da se uvodi i mogućnost za oduzimanje licence organizatorima putovanja koji u toku jedne godine dva puta dobiju zabranu rada.

Ko ima pravo na drugačiju licencu

Prvi put na našem tržištu uvode se posebne licence za agencije, one koje se bave dovođenjem stranih turista ili organizacijom kongresa, budući da one rade pod drugačijim uslovima. Ovo je usklađeno sa Evropskom direktivom o paket aranžmanima i ovim agencijama će se ubuduće izdavati posebne licence za rad.

Uz nekoliko papira do poreza

Mnogi vlasnici privatnog smeštaja imaće priliku da se registruju i vrlo jednostavno uključe u sistem plaćanja paušalnog poreza, što legalizuje njihov dosadašnji rad i daje im mnoge druge mogućnosti ozbiljnog bavljenja turizmom. Kao reper postavljen je Beograd u kome će ova obaveza biti najskuplja (za stan od tri kreveta otprilike 200 evra godišnje), a onda ka unutrašnjosti porez će biti sve niži.

U seoskim domaćinstvima, plaćaće se, otprilike jedna trećina poreza koju plaćaju vlasnici u prestonici. Na ovaj način u svim zemljama regiona rešen je problem neregistrovanog smeštaja, napravljen registar, a i država je ostvarila značajne prihode. Jedina obaveza vlasnika smeštaja, osim plaćanje paušalnog poreza, biće da prijave goste.