Privrednici i građani sve teže servisiraju svoje obaveze po osnovu dugovanja. Teško se otplaćuju rate kredita, a isto je i s obavezama za struju, komunalije i slično. Podaci Narodne banke Srbije govore da je učešće kredita s plaćanjem čije rate se kasni duže od 90 dana 20,6 odsto - kod preduzeća 23,3, a kod stanovništva 9,3.
Banke u Srbiji će po odluci NBS-a imati rok od 36 meseci da se reše loših kredita a da im oni u tom roku ne utiču na bilanse.
Lični bankrotZakon o ličnom bankrotu bi omogućio da se u tu oblast uvede više reda. Takvi zakoni su donošeni u drugim zemljama da bi se sprečilo ekonomsko uništenje dužnika i istovremeno omogućilo da ispuni obaveze koje je preuzeo. Što kod nas bude više onih koji ne mogu da izmire obaveze, to će i zakon o ličnom bankrotu biti poželjniji. Ali, sasvim je izvesno da bez privrednog razvoja i rasta zapošljavanja nema i celovitog rešenja dugova ni privrede ni građana. |
– A kako će to ići, ostaje da se vidi. Nisam optimista i ne verujem da će se zainteresovana strana lako naći. Pravo rešenje bilo bi da preduzeća koja ne izmiruju obaveze odu u stečaj te da se iz te mase naplate i banke i ostali dužnici. Što se tiče građana, tu bi najcelishodnije rešenje bio lični bankrot. To znači da bi trebalo doneti i propise koji bi to regulisali. Najgore rešenje je da to preuzme država i da onda to otplaćujemo svi mi, poreski obveznici, jer se u celoj priči tačno zna ko je krivac. Banke su loše procenile mogućnosti kompanija i treba da snose odgovornost za to. Isto važi i za građane koji su ušli u aranžmane koje ne mogu da vrate.
O rešenju koje se ovih dana pominje u Hrvatskoj – da se oproste dugovi građanima koji ih imaju za stanove, ako im je to jedina nekretnina, i drugi dugovi u zamenu za otpis poreza – Ostojić naglašava da to nije logično rešenje za nas pošto nema socijalnih karata građana te bismo došli u situaciju da neko ko nema stan i ne može da ga kupi, plaća kredit za one koji su to sebi priuštili ali su zapeli s ratama. Jer, i jedni i drugi su poreski obveznici.
Ostojić naglašava da će se, u slučaju da pomenute zajmove država preuzme na sebe i oprosti ih, poslati loš signal za buduća zaduživanja i građanima i privredi: samo vi uzimajte i dodeljujte zajmove, kada nastane problem, to će rešavati neko drugi.
Kod nas 150.000 građana kasni s otplatom kredita te računa za struju, komunalije, poreze. Ako ih poverioci utuže i dobiju spor i izvršnu presudu, sledi prinudna naplata. Banke se, kad god je moguće, trude da zajmove reprogramiraju, daju grejs-period. To donekle pomaže, ali ako je neko ostao bez posla, sve te mere pomoći imaju ograničen rok trajanja.
takav otpis digova bi bio katastrofa. Neko je bio odgovoran, savestan, odrekao se mnogo cega i sada treba da gleda kako svi mi placamo tuda dugovanja. Pa ubuduce ni mi necemo placati nista ni struju ni stanarinu. Da li yakon treba da vayi ya sve ili ne.
Mi posteni i odgovorni visokoobrayovani sutra neemo moci ni da yivimo. Jos sada i ovo. Ako se ovo desi obecavam da cu prva poyvati sve postene da nista ne placaju. Yasto da placam bilo sta kada ima ko drugi to da plati.
Bruka i sramota ya takve ideje, ya tihi poyiv svim postenim i cestitim da budu lopovi .