Prilikom odlaska u banku i potrage za povoljnim kreditima, starije generacije suočavaju se s tim da im banke tu uslugu retko odbravaju jer su limit godine
Ipak, za utehu im može poslužiti to što bankari imaju akcije i programe namenjene penzionerima.
Ali, slobodno bi se moglo reći da su građani Srbije koji su u trećoj deceniji života ili mlađi u veoma lošoj situaciji kada su banke u pitanju, odnosno bankari su gotovo potpuno zapostavili mlade generacije. Razlog je jasan – njihov položaj na poslu – jer je u Srbiji oko 100.000 ljudi, i to uglavnom mlađe generacije, zaposleno preko raznih agencija i na lizing. Tako oni koji imaju tek koji mesec ili godinu na poslu, imaju malo ili gotovo nimalo šansi da dođu do kreditne kartice, mogućnosti da koriste dozvoljeni minus, da im bude odobren kredit...
| Ulaz na mala vrata Po svemu sudeći, banke u Srbiji dobro zarađuju kada čitavu armiju klijenata ostavljaju van bankarskih tokova. Zbog toga se zaposleni na lizing dovijaju na razne načine pa svima koji su zaposleni preko agencija ostaje da pristup bankarskom tržištu ostvare uz pomoć članova porodice. Mama i tata ili baka i deka možda mogu dobiti kredit, koji će unuk ili unuka koji imaju posao preko agencija otplaćivati. Banke često nude i kartice članovima porodice pa se na bankarsko tržište ulazi na mala vrata. |
Naime, radni angažman preko agencija za zapošljavanje nije stalan i često ne traje dugo pa je i kreditni kapacitet potencijalnih klijenata mali. Međutim, šanse da se ta slika promeni su dobre, pošto pojedininih kadrova već nema dovoljno, nedostajaće sve više struka pa će i poslodavci menjati politiku i, umesto na lizing, zapošljavati radnike za stalno – a to znači da se otvara i mogućnost za ponudu banaka... Mladi, tek zaposleni ljudi, spadaju u potrošače kojima sve treba – od garedorbe, letovanja ili drugog putovanja, novog mobilnog telefona, a tu su i oni koji bi rado kupili stan. Zato bi mlade generacije za bankare trebalo da budu zanimljivi potenciajalni klijenti jer će se zbog svojih godina zaduživati još decenijama. I umesto da misle o tome unapred, banke ih zaboravljnjaju i ostvaljaju van dometa interesovanja.
O tome zašto je to tako dr Branko Živanović s Beogradske bankarske akademije kaže:
Naše banke su u većinskom vlasništvu međunarodnih bankarskih grupacija i privatnog kapitala, objašnjava Živanović.
One su, dodaje, društveno odgovorne, ali u fokusu imaju profit, a ne zadovoljavanje potreba bilo kojeg segmenta društva, pa ni mladih. Osim toga, Narodna banka Srbije ima propis koji jasno kaže da klijenti moraju biti zaposleni za stalno bar tri meseca. Bankari su tu stavku produžili dodata tri meseca, uz to da se ne menja poslodavac, a ima i banaka koje insistiraju na tome da taj period bude godinu i po. Banke, jednostavno, ne pozajmljuju novac nekome ko ne poseduje imovinu, nema profesionalnu prošlost, sigurno zaposlenje. S druge strane, treba znati i da je moguće da radnik bez stalnog zaposlenja dobije pristup bankarskom tržištu isto kao i onaj koji radi za stalno. Naime, ukoliko je poslodavcu stalo da zadrži svog radnika – može jemčiti za njega u banci, veli naš sagovornik.
Šanse da dobiju bolji pristup bankarskom tržištu rastu. Počasni predsednik Unije poslodavca Srbije Nebojša Atanacković kaže da ima šansi da se to promeni, bar za struke koje se traže:
„Poslodavci zapošljavaju radnike kada su im potrebni i na rok koji im odgovara, odnosno onda kada ima posla. Međutim, do pojedinih struka je sve teže doći pa su poslodavci spremni da ih zaposle za stalno i na taj način zadrže. Kod kadrova traženih struka i gde je nestašica na tržištu rada, toga će biti sve više, a osim stalnog posla, takvi kadrovi moći će da računaju i na veće zarade i lakši pristup bankarskom tržištu“.
Ostavi komentar