Treći osnovni sud utvrdio je da su banke, umesto da same plate premiju osiguranja NKOSK-u trošak prebacivale na korisnike kredita.
“Iako je u nizu logičnih aktivnosti ovo sve što se dešava logično, taj trošak mora da se plati, nije ni trošak, on pojeftinjuje kredit. Korisna je stvar da se plati to osiguranje ali u ugovaranju, najprostije u obligacionim odnosima ne mogu ja da platim nešto što su se druge dve strane dogovorile”, kaže Dušan Uzelac iz Kamatice.
Ukoliko postane pravosnažna ova predusuda bi mogla da posatne osnov za daleko veći broj novih tužbi. Procenjuje se da je u Srbiji osigurano oko 90.000 stambenih kredita.
“Osigurana suma tih kredita je negde oko 3,3, milijarde evra što znači ako su banke uzimale u proseku oko 2 odsto te provizije za premiju osiguranja, što je neki minimalni procenat to znači da su banke nezakonito od građana naplatile oko 66 miliona evra. One su mogle taj trošak da prenesu na klijenta ali su morale da ga uračunaju u kamatnu stopu a ne da ga naplaćuju mimo kamatne stope”, kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.
Udruženje banaka Srbije s druge strane poručuje da korisnici kredita nisu obmanuti pošto su na vreme obavešteni koliko im iznosi trošak premije. Kažu i da nisu ni oštećeni pošto im je osiguranje omogućilo otplaćivanje kredita po nižoj kamatnoj stopi. I banke i korisnici sada čekaju pravosnažnu odluku suda.
Bojim se da su same banke kroz svoje udruženje plasirale ovu priču o osiguranju, kako bi se mi kao društvo "zaigrali" oko osiguranja, što je sitnica, a sve da bi nam odvratili pažnju od ključnog problema, a to je indexiranje kredita, čime je bankama omogućeno ne samo egzistencijalno ugrožavanje pojedninca, građanina ove države (od čega je država po svojoj suštini dužna da ga zaštiti) već se bankarskom kombinatorikom "odobrenom" od Narodne banke zavlači ruka u naš domaći platni sistem plasirajući fiktivna dinarska sredstva na račun indeksiranja, zbog čega pate svi građani i društvo u celini, a da nisu svesni odakle to dolazi.