NBS:Više dinarskih plasmana građanima, a manje privredi

Stepen dinarizacije u 2015, meren učešćem dinarskih plamana u ukupnim kreditima banaka, u padu je za 5,6 odsto u sektoru privrede, a u porastu za 1,8 odsto u sektoru stanovništva, objavila je Narodna banka Srbije. 

Učešće dinarskih plasmana u ukupnim plasmanima privredi tokom 2015. smanjeno za 5,6 odsto, na 19,4 odsto krajem godine, dok dinarski plasmani stanovništvu beleže rast a tokom 2015. su povećani za 28,3 milijarde dinara, i to u najvećoj meri po osnovu rasta gotovinskih kredita.

Devizni i valutno indeksirani plasmani stanovništvu ostvarili su manji rast od 6,4 milijarde dinara, pa je stepen dinarizacije plasmana stanovništvu tokom 2015. povećan za 1,8 odsto, i krajem godine je iznosio 42,8 odsto, navedeno je u Godišnjem izveštaju o monetarnoj politici.

Ako se posmatra stepen dinarizacije depozita, meren učešćem dinarskih depozita u ukupnim depozitima privrede i stanovništva kod banaka, ovaj pokazatelj je na kraju 2015. iznosio 27,2 odsto i povećan je u odnosu na kraj prethodne godine za 2,7 odsto. Depoziti sa krajem 2015. godine iznosila su 13,9 i 55,6 odsto, respektivno sa 11,5 odsto i 53,6 odsto u 2014.

Iako je učešće dinarskih depozita stanovništva i dalje relativno nisko, nastavlja se trend njegovog povećanja, pre svega zbog rasta dinarske štednje stanovništva, koja je na kraju 2015. iznosila 45,4 milijarde dinara, ili za 7,3 milijarde dinara više nego krajem 2014.

Povećan je i stepen dinarizacije meren učešćem dinarskog duga u ukupnom javnom dugu - u decembru je iznosio 22,2 odsto ili za 0,8 procentnih poena više nego krajem 2014.

Strategija dinarizacije u Srbiji zasniva se na aktivnostima koje se mogu objediniti u tri međusobno povezana stuba, navodi NBS.

Prvi stub uključuje aktivnosti usmerene na uspostavljanje makroekonomskog okruženja koje karakteriše niska i stabilna inflacija, stabilan finansijski sistem i održiv privredni rast.

Drugi stub obuhvata mere usmerene na aktivno promovisanje dinarskih instrumenata i tržišta, s posebnim akcentom na razvoj tržišta dinarskih obveznica. Treći stub je orijentisan na unapređenje zaštite od postojećih deviznih rizika u nebankarskom sektoru i destimulisanje daljeg jačanja tih rizika.