NBS:Smanjuju se negativni efekti poplravak 2016.

BEOGRAD, 19. februara (Tanjug) - Narodna banka Srbije (NBS) procenila je danas da se postepeno smanjuju negativni efekti prošlogodišnjih poplava na ekonomsku aktivnost zemlje, ali smatra da će oporavak domaće ekonomije uslediti od 2016. godine. Najveći podsticaj rastu bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje, prema očekivanjima NBS, daće veće investicije i neto izvoz, zahvaljujući pre svega napretku u fiskalnom prilagodjavanju

BEOGRAD, 19. februara (Tanjug) - Narodna banka Srbije (NBS) procenila je danas da se postepeno smanjuju negativni efekti prošlogodišnjih poplava na ekonomsku aktivnost zemlje, ali smatra da će oporavak domaće ekonomije uslediti od 2016. godine.
Najveći podsticaj rastu bruto društvenog proizvoda (BDP) zemlje, prema očekivanjima NBS, daće veće investicije i neto izvoz, zahvaljujući pre svega napretku u fiskalnom prilagodjavanju i strukturnim reformama, kao i pozitivnim efektima eksterne tražnje za domaćim proizvodima.
Iako je pad privredne aktivnosti u prošloj godini bio prvenstveno posledica šteta koje su poplave nanele energetici i rudarstvu, industrijska proizvodnja se u poslednjem tromesečju 2014. oporavila delom zbog porasta proizvodnje u ovim sektorima, ocenio je generalni direktor Direktorata za ekonomska istraživanja i statistiku Branko Hinić, predstavljajući Izveštaj o inflaciji - februar 2015.
Podsećajući na zvanični podatak da je krajem prošle godine stopa nezaposlenosti iznosila 16,8 odsto i da ima trend daljeg smanjenja, Hinić je ocenio da će se u tekućoj godini nastaviti tendencija postepenog rasta zaposlenosti i realnog dohotka stanovništva u uslovima niske inflacije, što bi, takodje, trebalo da doprinese rastu ekonomske aktivnosti od 2016. godine.
Komentarišući eventualni uticaj kretanja svetske cene nafte na srpsko tržište, mišljenja je da se, s obzirom na to da je Srbija neto uvoznik sirove nafte, u ovoj godini može očekivati značajan uticaj na spoljnotrgovinski bilans, inflaciju i ekonomsku aktivnost ukoliko se niže cene nafte na svetskom tržištu održe u dužem vremenskom periodu.
Kreditna aktivnost u Srbiji je nastavila da raste tokom četvrtog tromesečja 2014, zahvaljujući programu subvencionisanih kredita privredi, ali sporije nego u prethodnom tromesečju, primetio je Hinić.
"Medjutim, imajući u vidu okončanje ovog programa, kreditna aktivnost u ovoj godini najverovatnije nastaviće da se usporava, što je opredelilo Narodnu banku Srbije da smanji stope devizne obavezne rezerve", rekao je.
Povodom jačanja švajcarskog franka prema evru, Hinić je ukazao da je to uzdrmalo svetsko finansijsko tržište, a posebno kreditna tržišta pojedinih zemalja centralne i istočne Evrope u kojima je deo kreditnog portfolija banaka denominovan u švajcarskim francima, tako da monetarne vlasti u zemljama tog regiona traže načine da olakšaju teret otplate kredita koji su indeksirani u švajcarskoj valuti.
Krediti u švajcarskim francima u Srbiji, kako je naveo, predstavljaju oko tri odsto BDP-a, što je znatno manje nego u Poljskoj (oko osam odsto BDP-a), Hrvatskoj (oko sedam odsto) ili do nedavno u Madjarskoj (oko 25 odsto).