EUR 117,94 USD 103,89 CHF 105,90

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 27.06.19. :: 117.9392 rsd

Tekst objavljen: 05.10.2015 9:00        


Novoformirani Jedinstveni registar računa ne ugrožava štednju, poručuju iz Narodne banke Srbije, dodajući da je mogućnost da izvršitelj naplati dug iz štednje postojala i ranije, a novo je samo to da su sada podaci o računima dužnika objedinjeni u jednom registru. 

NBS: Zabluda je da registar ugrožava štednju

Naime, NBS je reagovala je na medijske navode poslednjih dana, u kojima se naplata izvršitelja iz pojedinih oblika imovine, pa i štednih depozita dovodi u vezu sa novoformiranim Jedinstvenim registrom računa, te je na sajtu www.nbs.rs objavila, kako je navedeno, "otklanjanje nedoumica".

"Godinama su sva sredstva izvršenja, pa i ono koje se odnosi na naplatu iz štednih depozita, propisana Zakonom o obezbeđenju i izvršenju, a shodno praksi savremenog sveta, i nije reč ni o kakvoj novoj odredbi", konstatuje NBS.

Organi koji su nadležni, kako piše, imali su i pre, a imaće i dalje pravo uvida i u podatke o stanju i prometu na računima i firmi i građana koja su strane u određenom sudskom, poreskom, izvršnom i drugom postupku.

Te podatke će i nakon formiranja registra moći da dobiju isključivo direktno od banaka, jer ih registar ne sadrži, navodi NBS.

Registar, preciziraju, sadrži jedino i isključivo podatke o računima tih osoba, odnosno brojevima računa, kao i podatke kod kog pružaoca platnih usluga se oni vode, ali nema podataka o stanju i prometu.

"Ni NBS ni njeni zaposleni u bilo kojoj fazi vođenja ovog registra, ne dolaze u posed tih podataka", navodi centralna banka.

Podaci iz Jedinstvenog registra računa koji se odnose na građane koji ne obavljaju delatnost nisu javno dostupni i na njih se primenjuju odredbe o tajnosti podataka utvrđene ovim zakonom i propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

"Pravo pristupa podacima o računima fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost iz ovog registra imaju samo organi koji su za to ovlašćeni zakonom, koji rade nadzor nad pružaocem platnih usluga, sudovi, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Poreska uprava, izvršitelji i drugi nadležni u izvršnom postupku. I to samo za potrebe postupaka", ističe NBS.

Oni te podatke mogu da koriste isključivo u svrhu vođenja postupaka, a moraju postupati u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti.

"NBS nije nadležna niti ovlašćena da radi prinudnu naplatu na teret računa fizičkih lica koja ne obavljaju delatnost, već istu shodno Zakonu o izvršenju i obezbeđenju sprovode nadležni sudovi i izvršitelji, kao što to mogu da rade i iz drugih oblika imovine, prema zakonu, i kao što je praksa svuda u razvijenom svetu", navodi NBS.

NBS podvlači da su ti organi imali pravo uvida u ove podatke i pre formiranja registra, ali su se za njihovo pribavljanje morali obraćati pojedinačno svim bankama.

Cilj uvođenja regista je, dodaju, brži pristup informacijama o računima kod istraživanja kriminalnih aktivnosti, sprečavanja pranja novca, finansiranja terorizma i slično, ali i olakšana identifikacija računa u ostavinskom i sličnim postupcima, kao i računa dužnika u poreskom, sudskom i izvršnom postupku. Recimo, kod neplaćanja alimentacije.

Registri računa godinama postoje ne samo u zemljama u okruženju, već i u brojnim zemljama Evropske unije, i njihova namena je ista.

Međunarodne organizacije koje uspostavljaju standarde u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma nalažu formiranje ovakvih centralizovanih baza kako bi borba protiv krivičnih dela bila efikasnija.

Uspostavljanje tavog mehanizma proizlazi i iz propisa EU.
"Zato se nikako ne može izvući zaključak da štednja nije bezbedna, i to se nikako ne može povezivati sa uvođenjem Jedinstvenog registra računa", poručuju iz NBS.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
pranje novca izvršitelji jedinstveni registar računa štednja građana nbs

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana