Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da referentnu kamatnu stopu smanji na nivo od 2,75 odsto
"Nakon razmatranja aktuelnih domaćih i međunarodnih ekonomskih kretanja i očekivanja za naredni period, Izvršni odbor smatra da su se stekli uslovi da referentna kamatna stopa bude smanjena na novi najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, čime se pruža dodatna podrška privrednom rastu", saopšteno je iz NBS.
Dodaje se da je inflacija čvrsto pod kontrolom šestu godinu zaredom, pri čemu je, u skladu s najavama Izvršnog odbora, u maju smanjena na 2,2 procenta na međugodišnjem nivou. Izvršni odbor je istakao da će inflacija nastaviti da se kreće u granicama cilja - najverovatnije u donjem delu ciljanog raspona, do kraja ove i tokom naredne godine.
Na niske inflatorne pritiske ukazuje i dalje niska i stabilna bazna inflacija, kao i inflaciona očekivanja finansijskog sektora i privrede, koja su tokom juna dodatno smanjena i nalaze se ispod centralne vrednosti cilja od 3,0 procenta plus/minus 1,5 odsto. Iz centralne banke ističu da kretanja u međunarodnom okruženju karakterišu sporiji ekonomski rast i niža inflacija od očekivane, zbog čega su Evropska centralna banka i Sistem federalnih rezervi najpre najavile sporije povećanje svojih ključnih kamatnih stopa, da bi nakon toga postala sve izvesnija mogućnost novog ciklusa ublažavanja njihovih monetarnih politika.
"Evropska centralna banka je produžila period tokom kojeg neće menjati svoje ključne kamatne stope (bar do sredine 2020. godine), a najavila je i druge mere za ublažavanje monetarne politike. Takođe, Sistem federalnih rezervi od decembra prošle godine nije povećavao raspon referentne kamatne stope, a sve su veća očekivanja tržišta da će osnovna kamatna stopa FED-a biti smanjena do kraja godine".
Sporija normalizacija ili novi ciklus ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka, prema oceni NBS, trebalo bi pozitivno da se odrazi na uslove na međunarodnom finansijskom tržištu i na tokove kapitala prema zemljama u usponu. Pored toga, cena nafte na svetskom tržištu je smanjena, a očekuje se da će se ona oko tog nivoa kretati i krajem godine.
Izvršni odbor ističe da je otpornost domaće privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži i povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period. Kao i u prethodne dve godine, javne finansije su u suficitu i u pet meseci ove godine, a deficit tekućeg računa platnog bilansa je u punoj meri pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija. Izvršni odbor očekuje da će privredni rast u ovoj godini biti vođen domaćom tražnjom, tj. investicijama i potrošnjom, a da će strane direktne investicije, koje doprinose rastu proizvodnih i izvoznih kapaciteta, uticati na postepeno smanjenje spoljne neravnoteže u srednjem roku.
Ostavi komentar