Narodna banka Srbije (NBS) odlučila je danas da zadrži referentnu kamatnu stopu na postojećem nivou od 4,25 odsto. Ovo je drugi uzastopni mesec da NBS zadržava nepromenjenom referntnu kamatu, nakon što je u februaru srezala stopu za 0,25 procentnih poena na 4,25 odsto sa januarskog nivoa od 4,5 procenata.
Izvršni odbor NBS je, prilikom donošenja današnje odluke, ocenio da su inflatorni pritisci niski, navodi se u saopštenju banke.
"Međutim, postojeći stepen ekspanzivnosti monetarne politike obezbeđuje nisku i stabilnu inflaciju u srednjem roku, uz postepen oporavak ekonomske aktivnosti. Inflacija bi u drugoj polovini godine trebalo da započne umeren rast i da se vrati u granice cilja krajem ove ili početkom sledeće godine".
Kako se dodaje, monetarna politika i dalje treba da bude oprezna, imajući pre svega u vidu dešavanja u međunarodnom okruženju.
Neizvesnost je, smatra Izvršni odbor NBS, posebno izražena u pogledu kretanja cena nafte i drugih primarnih proizvoda na svetskom tržištu, geopolitičkih rizika, kao i divergentnih monetarnih politika vodećih centralnih banaka.
Usporavanje globalne ekonomije i normalizacija monetarne politike američkog Feda mogli bi da se odraze na smanjenu spremnost investitora da preuzimaju rizik, a time i na tokove kapitala prema zemljama u usponu, pa i Srbiji.
S druge strane, smanjenju uticaja eksternih rizika trebalo bi da doprinesu ekspanzivna monetarna politika Evropske centralne banke, kao i domaći faktori, pre svega smanjenje unutrašnje i spoljne neravnoteže, navodi se u saopštenju.
Naredna sednica Izvršnog odbora posvećena referentnoj kamatnoj stopi biće održana 17. maja.
Uticajni privrednici, oni koje vlada sluša i o čijim intersima brine, većinom su veliki neto-uvoznici i/ili ogromni dužnici. Oni žele jak dinar da bi jeftinije uvozili robe i jeftinije dolazili do deviza za otplatu kredita.
Armija zaduženih građana-glasača takođe želi jak dinar kako bi lakše otplaćivala kredite pod kojima grca. Njihov horizont očajanja i finansijskog planiranja ionako seže samo do poslednjeg dana u mesecu.
Banke žele jak dinar jer on olakšava naplatu kredita, skriva neodrživo visoke kamate i usporava otpisivanje nenaplativih potraživanja. Uz to, kada je dinar jak, banke jeftino kupuju devize, povlače novac iz Srbije, tiho vraćajući kredite svojim inostranim maticama.
NBS, koja ni u recesiji nije u stanju da kontroliše inflaciju, želi jak dinar jer će on smanjiti pritisak na cene, možda usporiti povlačenje kapitala iz Srbije i tako privremeno sakriti sve slabosti monetarnog sistema.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
Analitičari polaze od toga da će Narodna banka Srbije nastaviti, kao i do sada, da održava privid stabilnosti finansijskog sistema koristeći precenjeni dinar kao ključni instrument. Ovo tim pre što se ulazi u izbornu godinu, a to nije ambijent u kome NBS može nesmetano egzercirati svoju nezavisnost.
Vlada takođe želi jak dinar jer to građane čini manje nezadovoljnim, a stvara i iluziju o većim evro platama. Pomoću jakog dinara se fiktivno povećava i bruto domaći proizvod iskazan u evrima i fiktivno se popravljaju svi parametri zaduženosti.
Pošto svi moćni interesi konvergiraju, svi oni u horu podržavaju politiku jakog dinara i zahtevaju da NBS interveniše na deviznom tržištu.
O čijem trošku se ovo subvencionisanje dinara vrši? Svi koji o tome ne bi da dublje promišljaju polaze od toga da su devizne rezerve Srbije dovoljno velike da se njima može obezbediti stabilnost dinara. Ovo je samo jedna u nizu domaćih ekonomskih iluzija.
Pre ili kasnije, posledica ove politike će dovesti do ograničavanja podizanja devizne štednje. Ako NBS nastavi da deviznim intervencijama jača dinar i da tako subvencioniše banke, dužnike i uvoznike, neminovni efekat će biti novi slom devizne štednje, i ponovno pretvaranje devizne štednje u javni dug.
Podjednako loše, zapravo još gore, jesu konsekvence ove politike po ekonomski sistem. Precenjeni kurs u 2011. godini je već doveo do novog pogoršavanja platnog bilansa. Neprekidnom podrškom uvoznicima i dužnicima preko precenjenog dinara, ušlo se u ciklus stalnog povećavanja inostranog zaduživanja države, dok je domaća ekonomija dovedena u stanje kliničke smrti.