Viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić poručio je danas da centralna banka već popušta monetarnu politiku, a referentna kamatna stopa (RKS) je u poslednje dve godine prepolovljena na trenutnih šest odsto. U duhu popuštanja monetarne politike, NBS je i juče, na sednici Izvršnog odbora, odlučila da snizi referentnu kamatu za dodatnih 0,5 procentnih poena.
"Referentna kamata je i dalje relativno visoka u odnosu na druge evropske zemlje, ali ona je od maja 2013. do sada, sa 11,75 odsto pala na šest odsto", rekao je Pješćić Tanjugu u pauzi Samita ministara finansija i guvernera koji organizuje nedeljnik NIN.
On je istakao da bi tempo snižavanja referentne kamate i prošle godine bio brži, da nije bilo povećane neizvesnosti međunarodnog okruženja i domaćih fiskalnih rizika.
Primera radi, neizvesne su bile i posledice koje bi odluka američkog FED-a da okonča program kvantitativnih olakšica, mogla da ima na tokove kapitala prema tržištima u usponu, kakvo je i Srbija, objašnjava Pješčić.
Prema njegovim rečima, to je nametalo da se relaksacija monetarne politike radi oprezno.
Dodatno je, kako je kazao, bila izražena i domaća fiskalna neravnoteža, a na to su investitori, generalno, vrlo osetljivi.
"Sada, kad su ti rizici ublaženi, otvoren je prostor za dodatnu relaksaciju monetarne politike, pa je od marta do juna 2015. referentna kamata snižena više nego tokom cele prošle godine za 200 baznih poena", istakao je Pješčić.
Viceguverner navodi da su kretanja u ovoj godini odgovorna fiskalna politika, smanjenje rizika zemlje, kao i niska i stabilna inflacija, stvorila preduslove za popuštanje monetarne politike.
"Ti su uslovi ove godine ispunjeni, što je ujedno osnova i za pad kamata na kredite privredi i stanovništvu na duže staze", rekao je Pješčić.
Drugi faktori, dodaje on, poput cena primarnih proizvoda, inflacije u međunarodnom okruženju i slično, mogu privremeno da utiču na karakter monetarne politike, ali na duže staze, naglasio je, ključna je domaća makroekonomska stabilnost.
Viceguverner uz opasku da je zato od velikog značaja stabilizovanje inflacionih očekivanja, što se već duže vreme i dešava.
Dalji karakter monetarne politike, prema njegovim rečima, zavisiće pre svega od ocene potencijalnog uticaja faktora iz međunarodnog okruženja na kretanje kapitala i premiju rizika Srbije, ali i od kretanja cena primarnih proizvoda - nafte i poljoprivrednih proizvoda.
Takođe, dodao je, dosledno sprovođenje fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi trebalo bi da doprinese privrednom oporavku, ali i da ojača makroekonomske fundamente i smanji osetljivosti zemlje na negativne šokove iz međunarodnog okruženja.
Pored toga, relativno visok javni dug i neizvesnost u pogledu održivosti javnih finansija povećava premiju rizika zemlje, sa direktnim uticajem na kamatne stope, zaključio je Pješčić.
Ostavi komentar