U proteklih godinu dana, od septembra prošle do septembra ove godine, devizna štednja je povećana za 5,6 odsto, ili za 470 miliona evra, a dinarska za 32,6 odsto, ili za više od 5,8 milijardi dinara. Ukupna štednja dostigla je 8,4 milijarde evra.
Kako ističu u Narodnoj banci Srbije, banke danas vode mnogo odgovorniju politiku kamatnih stopa, s većom odgovornošću prema sopstvenoj stabilnosti i stabilnosti finansijskog sistema.
| Analize Narodne banke Srbije ukazuju na i dalje veću isplativost štednje u dinarima koja, pored viših kamatnih stopa, nije „opterećena“ porezom na prihod od kamate, poput devizne štednje. Tako, na primer, štediša koji je 1. septembra 2012. godine oročio 100.000 dinara na dvanaest meseci po kamatnoj stopi od 10,2 % (koliko je tada u proseku iznosila stopa na dinarsku štednju oročenu na taj period), posle godinu dana štednje dobio je 110.180 dinara, odnosno njegov ulog je bio viši za 10.180 dinara. Štediša koji je u istom periodu položio 100.000 dinara u evrima (844 evra) po kamatnoj stopi od 4,1 %, po isteku perioda oročenja i odbitku poreza dobio je 100.116 dinara (874 evra), ili 10.064 dinara (88 evra) manje od štediše koji je štedeo u dinarima. |
- Ona je u smislu prihoda od kamate možda manje profitabilna, ali je zato sigurnost isplate važniji motiv koji opredeljuje građane da štede u bankama. Uz to, potvrdilo se da naši građani pretežno ne polažu štednju u banke koje nude visoke kamatne stope, već u banke čijim su uslugama i proizvodima najzadovoljniji. Činjenica da je štednja stranih građana dostigla iznos od blizu 300 miliona evra takođe ide u prilog tome da je štednja u Srbiji i dalje isplativa i sigurna.
Narodna banka Srbije, nadležna i za finansijsku stabilnost, više puta ukazivala je na neophodnost da banke vode politiku kamatnih stopa na štednju koja neće narušiti stabilnost finansijskog sistema.
To se pokazalo kao opravdano ako imamo u vidu primere iz nedavne prošlosti kada su pojedine banke vodile politiku nelojalne konkurencije i privlačile klijente visokim kamatnim stopama na štednju, da bi na kraju država, kao garant, izmirivala njihove obaveze po štednim i ostalim depozitima.
Pad kamatnih stopa na štednju i ostale izvore sredstava banaka predstavlja jedan od preduslova za pad kamatnih stopa na kredite, mada svakako nije jedini. Određeni pad je već zabeležen, pa je tako od početka godine kod indeksiranih novoodobrenih kredita za privredu kamatna stopa u proseku smanjena za dva odsto.
Tendencija pada kamatnih stopa na štednju, koja se beleži u poslednjem periodu, u svakom slučaju predstavlja solidnu osnovu za dalji odgovarajući pad kamatnih stopa na kredite za privredu i stanovništvo.
Jako sam zabrinut zbog ovakvih saopštenja Narodne banke Srbije. Niko od njih ne pominje razloge za propast Privredne banke, ali se svi trude da nas ubede da eto...ne umemo da računam i da oni znaju šta je dobro za sve nas koji imamo depozite u bankama.
Kad jedna institucija kao što je NBS saopštenima ubeđuje javnost da je crno u stvari belo, onda to prevazilazi sve mere pristojnosti. Danas i deca bez problema umeju da izračunaju dobit od kamate na štednju po odbitku poreza. Narodna banka se pretvorila u najobičniji propagandni servis koji nas "informiše" kao RTS devedesetih. Najveći gubitnici ovakvog odnosa prema štedišama biće građani i ekonomija Srbije. Ovde očigledno ne funkcioniše tršišna privreda. Sve se pretvorilo u demagogiju i marketing.
Jako me zabrinjava vo mešanje NBS u privatni poslovni odnos. Meni niko nije snizio kamatu na mo stambeni kredit, tu Banke ne slušaju NBS.
Mislim da ce se polako depoziti iz Srbije prebaciti u CG. Kamate su vece nego proslogodisnje u Srbiji a i porez je manji...
Ja sam deo svojih depozita prebacio u CG još u septembru, po kamati od 6% god. I tamo su kamate u medjuvremenu pale ali padaju mnogo sporije nego ovde, a porez na prihod od kapitala za nerezidente (strance) je 5% a za rezidente 9%. Obavezno ponesite pasoš, pošto sam ja jedva oročio novac sa ličnom kartom, morao sam da potežem veze pošto sam u CG ušao sa ličnom kartom. E sad da li je to poitika same banke ili neka zakonska regulativa, nisam siguran, ali moj vam je savet ponesite pasoš.
8% trenutno za RSD a za nedelju štednje biće i manje je premalo da bih ponovo oročio svoja sredstva. Prošle godine sam jedva dao na 14.5%. Štednja u EUR je totalno neisplativa.