Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je nadanašnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 5,75%, kaoi da na nepromenjenim nivoima zadrži kamatne stope na depozitne (4,5%) ikreditne olakšice (7,0%).
Prilikom donošenja ovakve odluke, Izvršni odbor je istakao da je, i pored značajnog smanjenja inflacije tokom 2023. godine, a zatim i njene stabilizacije od sredine 2024. godine, neophodno nastaviti sa sprovođenjem oprezne monetarne politike, jer je domaća inflacija u velikoj meri zavisna od dešavanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima, koja zbog neizvesnosti i dalje izazivaju zabrinutost.
S jedne strane, uvođenje visokih carina i neizvesne trgovinske politike u narednom periodu pogoršavaju izglede globalnog privrednog rasta i utiču na pad cena primarnih proizvoda, pre svega nafte, ali s druge strane povećavaju rizike da bi moglo da dođe do zastoja u globalnim lancima snabdevanja i rasta globalne inflacije.
Izvršni odbor je takođe imao u vidu da je Evropska centralna banka u prethodnom periodu izvršila ublažavanje svoje monetarne politike, što bi trebalo da se odrazi na povoljnije uslove evroindeksiranog zaduživanja kod nas. Neizvesnost po pitanju uticaja carina SAD na ekonomiju evrozone, uticaće i na odluke ECB o daljoj relaksaciji monetarnih uslova.
Prema sadašnjim najavama, može se oceniti da će Sistem federalnih rezervi (FED) biti oprezniji, i verovatno neće još neko vreme smanjivati svoju stopu. Cene pojedinih prehrambenih sirovina na svetskim berzama (kakaoa i kafe) koje su nedavno dostigle rekordne nivoe, kao i lošija domaća poljoprivredna sezona koju smo imali prošle godine delovaće još neko vreme na cene hrane, a zatim bi situacija trebalo da se stabilizuje s dolaskom nove poljoprivredne sezone.
Inflacija se od početka ove godine kretala u skladu sa našim očekivanjima i u prva dva meseca se nalazila oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja.
Prema projekciji Narodne banke Srbije, inflacija će se na sličnom nivou zadržati i u narednim mesecima, tj. do sredine godine. U drugoj polovini godine inflacija bi trebalo da uspori i postepeno se približi centralnoj vrednosti cilja od 3%, što je nivo oko koga će se kretati do kraja horizonta projekcije. Takvom njenom kretanju trebalo bi da doprinesu i dalje restriktivni efekti monetarne politike, dolazak nove poljoprivredne sezone, pod pretpostavkom da ona bude prosečna, kao i očekivani pad cena naftnih derivata u skladu s fjučersima. Smanjenju domaće inflacije doprinosiće i niža uvozna inflacija i očekivano usporavanje rasta realnih zarada, što bi trebalo da doprinese i usporavanju bazne inflacije na oko 5% već od marta i njeno približavanje ukupnoj inflaciji.
Ostavi komentar