JAGODINA, 18. februara (Tanjug) - Izgradnja sistema za navodnjavanje u Pomoravlju, drugoj po veličini žitnici u Srbiji posle Vojvodine, udvostručilo bi prinose žitarica, voća i povrća, omogućilo dve žetve godišnje, a poljoprivrednici ne bi zavisili od vremenskih prilika, izjavio je danas Tanjugu stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini Miodrag Simić. Navodnjavanje je sigurnost u proizvodnji, n
JAGODINA, 18. februara (Tanjug) - Izgradnja sistema za navodnjavanje u Pomoravlju, drugoj po veličini žitnici u Srbiji posle Vojvodine, udvostručilo bi prinose žitarica, voća i povrća, omogućilo dve žetve godišnje, a poljoprivrednici ne bi zavisili od vremenskih prilika, izjavio je danas Tanjugu stručni savetnik za ratarstvo Poljoprivredno savetodavne stručne službe u Jagodini Miodrag Simić.
Pomoravlja bi trebali da iskoriste reke, pre svega, oni koji imaju parcele uz Veliku Moravu i bave se intenzivnom proizvodnjom voća, kupina, malina, dodao je ovaj iskusni poljoprivredni stručnjak.
"Navodnjavanjem, posebno u sušnim godinama, prinosi se mogu povećati sto odsto i više i ostvariti dve žetve", rekao je Simić.
To sada ostvaruju neki poljoprivrednici ali, nažalost, na malim parcelama, kaže on, navodeći primere da neki "posle ječma sade kukuruz ili neko krmno bilje, a povrtari posle krumpira sade kupus".
Napominjujući da se "uz sisteme za navodnjavanje može uvek računati na dve žetve", jer su uz Moravu plitke i podzemne vode, dubine četiri do pet metara, i uz malo ulaganja te parcele bi se mogle navodnjavati, Simić je ponovio da to i rade neki povrtari, ali na malim površinama.
Sistema za navodnjavanje velikih površina u Pomoravlju, Resavi i Levču nema, istakao je on, ukazujući da su ih osamdesetih godina prošlog veka imali Poljoprivredno dobro "Dobričevo" kod Chuprije, "Prvi maj" Svilajnac, AIK Jagodina, Fabrika šećera Chuprija i još neki, a da sada toga nema jer je "razneseno, pokradeno".
Na parcelama AIK Jagodina, ostali su bunari, ali se ne zna u kakvom su stanju, istakao je Simić.
ranijih godina, a odnose se na lokalno navodnjavanje u dolini Velike Morave, u Velikoj Plani, Lapovu, Jagodini, Chupriji, Paraćinu, Chićevcu, Varvarinu, Stalaću, Velikoj Drenovi, Poljoprovrednom dobru "Dobričevu".
Medjutim, nikako da se krene sa njihovom realizacijom, kojom bi prinosi bili "najmanje dva puta veći" što pokazuju polja u selu Striža kod Paraćina, gde su seljaci, uz pomoć opštine i jedne strane fondacije, doveli struju na njive koja pokreće elektromotore za navodnjavanje, rekao je Simić..
Prema njegovim rečima, drugi primer su prinosi na 23 hektara Poljoprivredno veterinarske škole u Svilajncu, gde su uradjeni sistemi za navodnjavanje uz pomoć Ministarstva poljoprivrede.
U Pomoravskom i Ssumadijskom okrugu, pod oranicama i baštama je više od 236.000 hektara, za posledniih 35 godina količine padavina su smanjene za 800 milimetara, suše su sve češće i poprimaju karakter elementarnih nepogoda, a samo jedan odsto zemljišta se navodnjava, stoji u pisanom izveštaju stručnjaka Sektora za poljoprivredu Regionalne privredne komore (RPK) za Ssumadiju i Pomoravlje dostavljenog Tanjugu.
Stručnjaci Sektora za poljoprivredu RPK ocenjuju da Ssumadijskom i Pomoravskom okrugu nedostaje godišnje oko 400 milimetara vodenog taloga.
"U Pomoravskom okrugu zbog suše proizvodnja kukuruza, tradicionalno najzastupljenije žitarice, smanjena je za čak 40 odsto, povrća za 65, krmnog bilja 31, šećerne repe i soje 20, suncokreta 14,6 odsto", tvrde u RPK.
U Jagodini je zbog suše proizvodnja kukuruza niža za 46 odsto, a povrća čak 75 odsto, u Rekovcu proizvodnja kukuruza niža za 43, u Paraćinu i Svilajncu 40, u Chupriji 37, Despotovcu 35 odsto.
Uz smanjenje količine padavina situaciju još težom čine visoke temperature vazduha, sve više tropskih dana leti i nedovoljne rezerve zimske vlage.
Gotovo identična situacija je u celoj Srbiji, možda nešto izraženija u severnom Banatu, Timočkoj krajini i na jugu Srbije. U celini gledano, reč je o "velikom deficitu vode i uspešna biljna proizvodnja se ne može ostvariti bez navodnjavanja".
Navodnjavanjem bi se mnogo toga promenilo u povećanju plodnosti zemljišta, ishrani i zaštiti biljaka, a pored povećanja prinosa gajenih biljaka moglo bi se razmišljati i o postrnoj i naknadnoj setvi (dve žetve u godini), ocenjuju u RPK.
podklimatskih uslova, posebno ako se proizvodnja orjentiše na intenzivne kulture: povrće, krmno bilje, seme, sadni materijal, podizanje voćnjaka i vinograda.
Uz to što je malo sistema za navodnjavanje, u Šumadiji i Pomoravlju je i veliki broj njih van upotrebe.
U RPK smatraju da bi navodnjavanjem u narednih deset, petnaest godina, u ovom delu Srbije trebalo obuhvatiti u okviru vodenog područja "Morava" 187.590 hektara i na vodno melioracionom području "Velika Morava" 54.000 hektara.
Najznačajniji budući zahvat na vodovodnom području "Morava" je navodnjavanje moravsko-resavske doline (Žabare, Dragonjež, Rača, Batočina) sa oko 120.000 hektara, a u delu odvodnjavanja na oko 2.000 hektara na teritoriji Vodoprivrednog preduzeća Chuprija.
Ostavi komentar