Cene goriva u Srbiji su prvih dana nove godine nastavile put istom, silaznom linijom, započetom sredinom prošlog decembra.
Tako je benzin od 95 oktana pojeftino za dinar do dinar i po i na velikom broju pumpi prodavan je za 144,20, dok je evrodizel pojeftinio za dinar i po do dva dinara, pa je prodavan i za 158,90 dinara za litar. Zanimljivo je da su pre praznika ove cene bile istaknute prvo na pumpama NIS, a sada su, čini se, i svi ostali trgovci derivatima uskladili cenovnike.
Najveće pojeftinjenje beležimo kod tečnog naftnog gasa (TNG), koji je pre nove godine prodavan za 82 do 84 dinara za litar, a juče je mogao da se pazari na pojedinim benzinskim pumpama i za 78 dinara za litar. Stručnjaci kažu da je, posle skoka cene sirove nafte, početkom prošle jeseni na svetskim tržištima došlo do drastičnog pada cene "tečnog zlata", pa je, s obzirom na stabilan kurs dinara prema evru i dolaru, sasvim normalno što su i kod nas cene krenule naniže.
Ukoliko ne dođe do većih potresa na globalnom tržištu, cene derivata bi mogle da budu još niže, iako se očekuje povećanje akciza, odnosno njihovo zakonsko usklađivanje sa rastom cena na malo.
- Dinarski iznosi akciza se usklađuju sa rastom potrošačkih cena. Koliko je to, znaćemo kada Republički zavod za statistiku objavi koliko iznosi rast potrošačkih cena u 2018. To će biti objavljeno u drugoj polovini januara, a kada će biti objavljene nove akcize, nikada se ne zna. Prošle godine, usklađene akcize su počele da se primenjuju od 17. marta, a 2017. od 1. februara - kaže Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS).
Prošle godine je država povećala akcize tek u martu za 1,60 dinara po litru. Zanimljivo je da kada se uporede cene goriva 7. januara 2018. i 2019, vidi se da razlika u ceni benzina nema i da je samo dizel skuplji (za 7,5 dinara).
PREDVIĐANJA STRUČNJAKA
Najveći svetski stručnjaci u oblasti "tečnog zlata" smatraju da pet faktora drastično da utiču na cenu nafte. Prvi, gepolitički, zavisi od razvoja situacije u Libiji, Nigeriji i Iranu. Drugi je skladištenje energije, odnosno razvoj baterija koje skladište električnu energiju.
Treći faktor je smanjenje cene eksploatacije nafte iz velikih morskih dubina. Četvrti je povećana produkcija prirodnog gasa, s podsećanjem da ovaj sektor raste tri puta brže od sektora nafte. Peti faktor je povećan izvoz tečnog prirodnog gasa, u kome opet prednjače SAD.
Ostavi komentar