Na svetskim su tržištima cene nafte prošle sedmice pale, drugi nedelju zaredom, jer su porasle zalihe u SAD-u i jer se usporava rast kineske ekonomije, što bi moglo da smanji potražnju za energentima. Na tržištu u Londonu, cene burela su prošle nedelje pale za 0,9 posto na 79,78 dolara, dok su cene na američkom tržištu pale za 3,1 posto na 69,12 dolara.
Pad cena nafte drugi nedelju zaredom posledica je naznaka usporavanja rasta najvećih svetskih ekonomija, što bi moglo izazvati slabljenje potražnje za 'crnim zlatom'.
U trećem tromesečju pojednostavljeni bruto domaći proizvod (BDP) porastao je za 6,5 odsto u odnosu na isti lanjski period, što je najsporiji rast drugog po veličini svetske ekonomije od 2009. godine.
Ovi podaci izazvali su zabrinutost da je američko-kineski trgovinski rat počeo da ublaži rast.
Nedavno je, pak, Međunarodni monetarni fond (MMF) zbog uvođenja carina i zaoštravanja finansijskih uslova u svetu smanjio procene rasta svetske ekonomije u ovoj godini s 3,9 na 3,7 odsto.
Pritom je MMF smanjio procene rasta kako SAD-a, tako i Kine te Evrope u ovoj i idućoj godini, a zbog toga bi mogla oslabiti potražnja za naftom i ostalim energentima.
Pritisak na cene nafte posledica je, takođe, podatka da su zalihe sirove nafte u SAD-u prethodne nedelje porasle za 6,5 milion barela, što je već četvrti nedelju zaredom da su zabeležile rast, i to gotovo trostruko veći nego što su analitičari očekivali.
"Zalihe se povećavaju, stabilan trend, koji raste sa nedelje u nedelju", kaže Olivier Jakob, analitičar nafte u Petromatriku.
Nakon snažnog rasta krajem septembra i početkom oktobra, zbog čega su dostigle najviše nivoe u gotovo četiri godine, poslednjih nedelja cene nafte klize.
"Čini se da su se cene na tržištu nafte kretale prebrzo i preintenzivno. Sada su niže oko osam posto u odnosu na najviše nivoe u četiri godine i ponovo su ispod 80 dolara. Čini se da se situacija na tržištima stabilizovala", kaže Carsten Menke, analitičarka švajcarske banke Julius Baer.
Veći pad cena zakočila su, pak, strahovanja da se iranski izvoz nafte uoči stupanja na snagu novih američkih sankcija Teheranu smanjuje brže nego što su neki na tržištima očekivali.
Sankcije o iranskom naftnom sektoru stupaju na snagu 4. novembra, a kupci već zaustavljaju ili svode aranžmane sa dobavljačima sirovog ulja u Iranu. Stoga je izvoz iranske nafte već smanjen na oko 1,5 miliona barela dnevno, što je milion barela dnevno manje od nivoa iz prve polovine godine.
Podršku cenama pružaju i napetosti između SAD-a i Saudijske Arabije zbog ubistva saudijskog novinara sa američkim državljanstvom Jamala Khashogija, što bi možda moglo rezultirati nekim sankcijama protiv Saudijske Arabije.
U fokusu ulagača narednih dana ponovo će biti kretanja zaliha nafte i proizvodnje u SAD-u, s obzirom da je u petak kompanija Baker Hughes objavila da je prošle nedelje broj naftnih postrojenja u SAD-u povećan za njih 4, na ukupno 873.
To znači da se američki rast verovatno očekuje u bliskoj budućnosti, koji se sada kreće po najvišim nivoima u istoriji, a samim tim i na rast akcija.
Ostavi komentar