Napad Evrope na demokratiju Grčke

Sve žešće prepirke unutar Evrope bi nekome sa strane mogle delovati kao neminovna posledica gorke završnice pregovora između Grčke i njenih kreditora, ocenjuje ugledni svetski ekonomista i nobelovac Jozef Stiglic u komentaru za portal "Social Europe".

"U suštini, evropski lideri konačno počinju da otkrivaju realnu prirodu tekućih pregovora o grčkoj dužničkoj krizi, a otkriće nije nimalo prijatno, jer je očigledno da se daleko više radi o moći i demokratiji, nego o novcu i ekonomiji", ocenjuje Stiglic.

Činjenica je da su ekonomske mere koje su pre pet godina nametnute Grčkoj u okviru programa "trojke" međunarodnih kreditora (Evropske komisije, Evropske centralne banke i Međunarodnog monetarnog fonda) bile duboke, zbog čega je, kako ocenjuje ugledni ekonomista, usledio pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) Grčke za 25 odsto.

Stiglic navodi i da se ne može setiti nijedne recesije koja je izazvana tako namerno i koja je imala toliko katastrofalne posledice, budući da je aktuelna stopa nezaposlenosti među omladinom u Grčkoj preko 60 odsto.

"Zapanjujuće je da je ''trojka'' odbila da prihvati odgovornost za bilo koju od tih posledica, ili da prizna svoje loše prognoze i modele, ali još više zapanjuje to što evropski lideri nisu naučili ništa, jer ''trojka'' i dalje zahteva od Grčke postizanje primarnog budžetskog suficita od 3,5 odsto BDP-a do 2018. godine", piše ovaj nobelovac.

Kako dodaje, ekonomisti širom sveta su suficit koji su kreditori zacrtali Atini okarakterisali kao kaznenu meru, koja će gotovo sigurno gurnuti Grčku u još dublju krizu.
"Teško je reći grčkom narodu šta da zaokruže na referendumu 5. jula, jer nijedna alternativa - odnosno usvajanje ili odbacivanje uslova ''trojke'' - neće biti laka, i obe opcije nose veliki rizik", poručio je Stiglic.

Prema njegovom mišljenju, zaokruživanje reči "da" na referendumu donelo bi recesiju bez kraja, dok bi zaokruživanje opcije "ne" otvorilo izvesnu šansu Grčkoj da, zahvaljujući snažnoj demokratskoj tradiciji, preuzme sudbinu u svoje ruke.

Građani Grčke bi tako, ocenio je Stiglic, dobili priliku da kreiraju budućnost koja bi, možda ne tako prosperitetna kao u prošlosti, donela daleko više nade nego beskrupulozno mučenje u sadašnjosti.