Minimalna naknada za prinudne profesionalne upravnike u Beogradu naplaćivaće se preko Infostana. Njena visina biće poznata nakon odluke Skupštine grada krajem juna, a mediji navode da će se verovatno raditi o cifri odoko 300 dinara mesečno.
Gradska sekretarka za komunalne i stambene poslove Nina Jandrić kaže da će sevisina naknade razlikovati u odnosu na veličinu stambene zajednice i u zavisnosti od odluke lokalne samouprave.
Prinudne upravnike postavlja lokalna samouprava sa spiska profesionalnih upravnika, u slučaju da se nakon svih zakonskih rokova stanari sami nisu odlučili da neko od komšija ili neko sa spiska profesionalnih upravnika obavlja taj posao.
Jandrić za Tanjug kaže da je lokalna samouprava u obavezi da odredi minimalan iznos za prinudne upravnike, kao i za tekuće i investicione troškove održavanja.
“Svi minimalni iznosi ne mogu da budu niži, već samo viši ili jednaki, a definišu se u zavisnosti od toga da li u stambenoj zajednici ima do osam posebnih stambenih jedinica što je jedan iznos, od osam do 30 što je drugi iznos i preko 30 je što je treći iznos”, obajšnjava ona.
Kako kaže, smisao zakona je da se osigura bolje održavanje zgrada i redovno plaćanje, a mehanizmi za naplatu su kao i kod svih drugih ugovornih odnosa.
Dodaje, da će na Skupštini grada biti usvojeni i troškovi investicionog i tekućeg održavanja.
Investiciono održavanje odnosi se na sve radove koji povećavaju vrednost zgrade, uređnje fasade, krova i ostali “veliki” radovi, dok tekući troškovi podrazumevaju zamene sijalica, čišćenje zgrade i druge “sitne” popravke.
“Na primer, za tekuće troškove, za stambeni i poslovni prostor bez lifta mesečni iznos koji će građani plaćati je 360 dinara, sa jedinice sa liftom 469 dinara, to je namet koji omogućava održavanje zgrade. Ukoliko ne dolazi do kvarova, taj novac se skuplja i može se iskoristiti za sve što stanari odluče da im je potrebno”, kaže Jandrić.
Pomoćnica ministarke građevinarstva za stambenu i arhitektonsku politiku, komunalne delatnosti i energetsku efikasnost Jovanka Atanacković navodi da je zakonom propisana mogućnost da profesionalni upravnici naplate svoje troškove na tri načina.
To su, kaže, sistem objedinjene naplate, ukoliko takav sistem postoji u toj lokalnoj samoupravi, zatim, da im pravno lice koje im pruža uslugu ili preduzetnik dostavi račun svakog meseca svakom stanu prema kriterijumima koje je odredila stambena zajednica, ili da prikupljaju sredstva sami na tekući račun i da svakog meseca prema fakturi koju im dostavi pravno lice isplate troškove.
Ministarstvo je o tome, dodaje ona, razgovaralo sa Infostanom, te će naplata preko objedninjene naplate koja funkcioniše u Beogradu moći da se obavlja u najskorijem roku, a ostalo je samo da se finalizuje cenovnik tih usluga.
Što se tiče prinudne uprave u zgradama, Atanacković je za Tanjug rekla da naknadu određuje lokalna samouprava.
“Mi smo dali kriterijume po kojima se to određuje kako bi ta cena bila slična onoj koja se inače trižišno naplaćuje kao usluga profesionalnog upravljanja i lokalne samouprave su postupile po tome, ne samo u Čačku, već i u ostalim gradovima kao što su Sombor, Odžaci, Arilje, Nova Varoš, Leskovac, Bačka Palanka”, kaže Atanacković.
Navela je da je više od 80 odsto zgrada u Srbiji registrovano i ima upravnika – komšiju ili profesionalnog upravnika, dok postoje gradovi u kojima je ta registracija završena u potpunosti.
“Kao primer navešću Čačak koji je završio potpuno registraciju. Među tim registrovanim zgradama ima i onih kojima je uvedena prinudna uprava i takvih je 90 zgrada”, rekla je Atanacković.
U Beogradu je, navodi, registrovano više od 80 odsto zgrada, mnoge su podnele prijave, ali još nije svuda završen upis u registar. Inače, u Beogradu ima najviše stambenih zgrada u Srbiji, odnosno 50 odsto ukupnog broja zgrada je u glavnom gradu.
Atanacković navodi da je svake nedelje oko 1.000 zgrada za registracijušto, kako kaže, znači da taj proces traje, da je kontinuiran i da nema nikakvih prekida.
“To znači da će vrlo brzo Srbija imati 100 odsto registrovanih zgrada”, rekla je Atancković i istakla da se veliki broj gradova već sprema za uvođenje prinudne uprave što znači da je proces registracije pri kraju i da sve što je predviđeno zakonom, što se tiče procesa registracije, implementirano u praksi.
U PKS za Tanjug kažu da trenutno ima 715 registrovanih profesionalnih upravnika, a da je do sada obuke prošlo oko 880 polaznika. Navode da Centar za edukaciju PKS organizuje obuke jednom mesečno, ali i da broj profesionalnih upravnika nije dovoljna za potrebe cele Srbije.
Ostavi komentar