Zima kuca na vrata, građani se nadaju da se neće menjati cene centralnog grejanja. Zagrevanje po kvadratu u prestonici oko 120 dinara. A godinu i po u Novom Sadu pojeftinjenje od 14 odsto.
Hladni dani kucaju nam na vrata, toplane po Srbiji letos su spremale postrojenja za zimsku sezonu, a građani se nadaju da poskupljenja neće biti. Mnogo je proteklih godina bilo onih koji su "skidali" radijatore jer im je cena centralnog grejanja previsoka. Međutim, takvih je sve manje, jer se ispostavilo da je procedura odjavljivanja iz toplana komplikovana, a i nemoguće je potpuno ukinuti grejanje, pa opet ostaju određene mesečne, novčane obaveze. Takođe, oni koji žive u višespratnicama teško da mogu da nađu adekvatnu zamenu, sem grejanja na struju. Inače, ubedljivo najskuplje grejanje u Srbiji, nešto manje od 120 dinara po kvadratu, plaćaju Beograđani. Najjeftinije je u Šapcu, samo 34 dinara po kvadratu stambene površine.
U Nišu, za razliku od pre dve godine, kada je čak 1.600 građana podnelo zahtev za isključenje sa mreže, interesovanje jenjava jer su mnogi odustali zbog komplikovane procedure. Nišlije su nezadovoljne cenom grejanja uprkos činjenici da ga plaćaju čak upola jeftinije nego Beograđani. Prosečna cena grejanja u Nišu niža je za 21 odsto u odnosu na Novi Sad, 14 odsto u odnosu na Kragujevac, a manja je nego u Leskovcu, Čačku, Boru, Kraljevu, Smederevu, Pirotu i Jagodini. I u Kikindi su građani nezadovoljni daljinskim grejanjem, a zahteve za isključenje podnelo je 27 potrošača, dok je "Toplana" u prethodne dve godine ostala bez 200 korisnika.
KVALITET DOMAĆEG GASA Šapčani tvrde da se nekvalitetniji, domaći gas, lako prepoznaje, jer boja plamena na šporetu, umesto narandžaste, postaje plavičasta. Ovo, kako vele, "duva" račune, jer povećava potrošnju energenta, zbog čega su mnogi u poslednje vreme prešli na sistem takozvane toplotne pumpe. Zavisno od zimskih temperatura, za kuću od 170 kvadrata na ovaj način potrebno je tek 30.000 do 40.000 dinara, što je značajna ušteda. |
Međutim, da bi sprečili isključivanje sa mreže, Nadzorni odbor "Toplane" u junu prošle godine propisao je da vlasnik stana mora da ima i pisanu saglasnost 75 odsto vlasnika grejne površine ostalih stanova u zgradi priključenih na jednu podstanicu.
Mnogi vlasnici stanova u Kikindi koji su ranije ugradili merače toplote pokajali su se jer su grejanje plaćali skuplje nego po metru kvadratnom. Zato su prošle godine tražili da zagrevanje ponovo plaćaju po površini stana.
Potrošači u Kikindi nisu zadovoljni jer je Gradskom odlukom propisana temperatura u stanovima od 20 stepeni, uz odstupanje od plus-minus dva stepena. To znači da "Toplana" može da im isporuči toplotnu energiju od svega 18 stepeni zimi, čime je ispunila gradsku odluku, a da se građani smrzavaju. Novosađani koji stanuju u gradu, najveći broj njih, imaju centralno grejanje, dok se stanovi i kuće u prigradskim naseljima greju uglavnom na gas i čvrsto gorivo, a ima i onih koji za tu namenu koriste električnu energiju.
U poslednjih godinu i po, kumulativno posmatrano, grejanje je u Novom Sadu pojeftinilo za 13,68 odsto. Za stan od 50 kvadrata, mesečni račun za grejanje iznosiće ove zime oko 4.200 dinara mesečno.
Za korisnike kojima se grejanje obračunava po potrošnji cena je 5,26 dinara po kilovat-času za utrošenu energiju i 229,48 dinara po kilovatu za instalisanu snagu, bez PDV. Znatan broj Novosađana greje se na gas, a taj energent plaćaju 38 dinara po kubnom metru.
- Plaćam za grejanje prosečno oko 10.000 dinara mesečno, od oktobra do marta. Imam mogućnost da kombinujem tako da danju radi kotao na gas, a noću na struju, pa izađe nešto jeftinije.
Troškovi su, naravno, veći ukoliko je jača zima - kaže, za "Novosti", Hadži Dragoslav Gajić, koji ima kuću od 130 kvadrata u naselju Mali Beograd. U Šapcu je na daljinsko grejanje priključeno 7.600 stambenih jedinica i 55 poslovnih objekata, što je više od 473.000 kvadratnih metara. Cena za stambeni prostor u Šapcu iznosi 37,4 dinara, a za poslovni 42,50, plus PDV. Tako, na primer, za garsonjeru od 26 kvadrata "Toplani" treba platiti 905 dinara, dok za četvorosoban stan od 97 kvadrata cena iznosi 3.298 dinara.
Za nijansu je jeftinije grejanje na gas koje po kubiku košta 33,28 dinara (plus PDV). Na teritoriji Šapca do sada je izgrađeno preko 200 kilometara gasne distributivne mreže, koja snabdeva 2.650 kupaca.
- Kada sam 2004. godine uveo grejanje na gas cena je bila 16 dinara po metru kubnom, što je tada bilo najjeftinije. Sada je 33,28 dinara, pa za kuću od 170 kvadrata u sezoni je potrebno 1.000 evra - kaže nam Petar Marković.
DRVA "POPULARNA", PELET SKUP
Nišlije koje se greju na drva, što je inače najzastupljeniji energent, kubik treba da plate od 4.400 do 4.700 dinara, plus 550 dinara za sečenje. Pelet je većini nedostupan jer je cena od 25.000 dinara po toni previsoka. U prigradskim novosadskim naseljima i selima dobar deo domaćinstava koristi gas, ali je ogrevno drvo ipak najpopularnije.
Cene se uoči grejne sezone kreću od 5.500 do 6.500 dinara po kubnom metru. Mnogi Šapčani koji traže komforniji način grejanja prelaze na pelet.
- Za kuću od 120 kvadrata potrebno nam je pet do šest tona peleta. To košta od 150 do 160 evra po toni, ako se kupi odmah sa proleća, posle je nabavka malo skuplja - priča Zorica Gojković iz Šapca.
- Isplativije je jer smo više od 1.000 evra trošili dok smo koristili drva i ugalj.
ma gde ste to izracunali. Ja sam platio racun za januar 2018. godine 8500 dinara, a stan je od 32m2, u sapcu.