Evropska centralna banka (ECB) odobrila je najmanji do sada rast obima Hitnog fonda za očuvanje likvidnosti (ELA) u grčkim bankama, što je znak da je odliv depozita iz tih banaka usporio, a pregovori Atine i njenih kreditora napredovali, piše agencija "Blumberg". Upravni odbor ECB odobrio je povećanje fonda ELA za 200 miliona evra na ukupno 80,2 milijarde, izjavio je neimenovani izvor upoznat sa situacijom.
Obim fonda je uvećan za više od 20 milijardi evra od februara, kada je ECB prestala da prihvata državne obveznice Atine kao kolateral za dodelu pozajmica. Ranije je to činila pod posebnim mehanizmom, ali je taj program ukinut sve dok grčke vlasti ne postignu dogovor sa svojim međunarodnim kreditorima.
Bez tog mehanizma, grčke banke se oslanjaju samo na vanrednu pomoć za likvidnost, što je mnogo skuplje od uobičajenih operacija centralne banke za refinansiranje.
Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker poručio je da na današnjem samitu EU u Rigi neće biti postignut konačni sporazum između Grčke i kreditora, a nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je ove nedelje da Atina ima rok za sporazum do kraja meseca.
Premijer Grčke Aleksis Cipras će u narednim danima predstaviti novi plan poreza na promet, nakon što prvobitni predlog nije impresionirao kreditore, navode izvori upoznati sa situacijom.
Do postizanja sporazuma kreditora i Atine o reformama koje treba da sprovede, Grčkoj je blokirana preostala tranša iz paketa međunarodne pomoći, vredna 7,2 milijarde evra. Bez pristupa tim sredstvima Grčkoj, kako se ocenjuje, preti bankrot, a možda i izlazak iz evrozone.
Ostavi komentar