Cene ogreva su skočile, ali bez obzira na to, grejanje na pelet, ugalj, drva i struju je i dalje najisplativije, dok će butan, mazut i centralno grejanje i ove zime predstavljati najveći udar na kućni budžet.
Računica pokazuje da će domaćini koji se greju na pelet, ugalj ili drva moći da uštede i duplo više novca u odnosu na korisnike centralnog grejanja ili toplotnih tela na mazut ili propan-butan. U zavisnosti od vrste ogreva, mogu se dodatno racionalizovati troškovi, s tim što se pametna potrošnja ponekad i ne podudara sa najnižom cenom.
Najjeftiniji ogrev je ugalj “kolubara”, ali poznavaoci upozoravaju da on nije najracionalnije rešenje.
- Recimo, ruski ugalj je skuplji, ali ima mnoge prednosti. Skoro dva i po puta manje se troši nego “kolubara”, ređe se loži, ne ostavlja pepeo ni šljaku koja mora da se čisti i daleko je komforniji za skladištenje. Takođe, ako ostane, može i dogodine da se loži. S druge strane, i “banović” ugalj, koji mnogi uzimaju kao alternativu sušenom uglju “vreoci”, ostavlja puno pepela i šljake - objašnjava Marko Filipović iz jedne firme koja se bavi trgovinom ugljem.
I kada je reč o drvetu postoje razlike u kvalitetu i ceni.
- Najkvalitetnije drvo su bukva i cer, čija se cena kod nas kreće od 5.500 do 6.500 dinara po kubiku, u zavisnosti od toga da li je uključen i prevoz. To drvo sigurnije gori, ne postoji rizik od jalovine, nema otpadaka. Za razliku od njih, bagrem i hrast su jeftiniji, ali manje kalorični i rizični - kažu nam u jednom stovarištu ogreva.
U Agenciji za energetiku ističu da je za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 kvadrata na 20 stepeni, u toku 16 sati dnevno, 180 dana tokom grejne sezone, potrebna energija od oko 9.000 kWh ili 150 kWh/m2.
- Najveće troškove energije za grejanje imaće domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, te gas propan-butan i lož-ulje. U odnosu na prethodne godine, niže su cene gasa, lož-ulja i propan-butan gasa, a više su cene struje, za koju se očekuje da će biti sve nepovoljnija. Na korišćenje lož-ulja i gasa propan-butan postoji mogućnost vraćanja akciza - naglašavaju u Agenciji. TA peć mnogo jeftinija od grejalice. U Agenciji za energetiku upozoravaju na troškove kalorifera i grejalica.
- Potrošači se zavaravaju ako misle da kaloriferi i grejalice, koji koštaju oko 2.000 dinara, mogu da im donesu uštedu jer na kraju plate znatno veće račune. TA peći napunjene noću, kada je struja jeftinija, isijavaju tokom celog dana toplotu dok prostorije počinju da se hlade čim obična grejalica prestane da radi - kažu u Agenciji za energetiku.
Godimama Agencija za energetiku daje prikaz troškova grejanja stana od 60 m2 sa korišćenjem raznih energenata ali ti podaci služe prvenstveno u marketinške svrhe jda opravdaju visoke račune za daljinsko grejanje koje se nezakonito obavlja u celoj Srbiji sa cenom "PAUŠALNOM" bez PBRAČUNA između kupljenih i isporučenih kwh godišnje, jer su ove uplate akontaciona kupovina kwh, Ili sa naplatom "PO UTROŠKU" gde je varijabilni deo koji se napjaćuje od oktobra do Maja STVARNA OBAVEZA; dok se sa Fiksnim delom naplaćuje REKET ik drugi nezakoniti porez na imovinu jer se fakturiše po m2 stana. Godinama svake godine po završetku grejnog perioda vršim poređenje troškova za korisnike koji se greju daljinskim grejanjem (na osnovu cenovnika toplane, očitanih stanja kalorimetra i podelom da ukupnu stanbenu površinu i na zagrevanu ukupnu površinu zgrade i te podatke sam izneo u komentarima na članak Nenađment toplane razmatra poskupljenje grejanja, Pored ove analize analizirao sam iz računa korisnika koji se greju na gas (objekat od 285 m2 stanbenog prostora sa 4 stanbene jedinice, koji je fasadno izolovan, i koriste gas samo za grejanje sa zajedničkim kotlom i razvodom tople vode na radijatore u stanovima. Isto pratim i troškove za grejanje stana od 41 m2 u ne izolovanom objektu (koji ima ugrađenu novu stolariju i greje se preko kotla sa razvodom na radijatore i sa jednom TA peći. Ostale vidove grejanja na drva, ugljem ili sa drugim energentom nisam upoređivao jer takvi podaci nisu pouzdani i nisu zasnovani na merenju potrošnje kao i bez validnih računa za plaćanje grejanja.
Podatak koji je naveden od strane Agencije za energetiku nije tačan jer se prosečno godišnje ne isporučuje 150 kwh/m2 zagrevane površine stana (kako je dala Agencija ) već je ta količina od poslednjih 14 grejnih sezona za stan od 67 m2 dobijena isporučenih kwh = 91.706,96 kwh podeljeno sa 14 god =6550,4971 kwh/godišnje a po m2 stana podeljeno sa 67 m2=97,7686 kwh/m2 stana (za plaćanje) u tu količinu su ušli i isporučeni kwh za zagrevanje hodnika i prostorije za sušenje veša i dr. dok je po UKUPNOJ zagrevanoj 91,222 kwh/m2 godišnje. Tačne podatke ću detaljno izneti u sledećem komentaru.
Troškovi grejanja zavise od zime dalo je oštra ili blaga, jer se energenti troše zavismno od kretanja spoljne temperature vazduha . Da bi stekli pravu sliku navešću utrošak gasa za zagrevanje objekta sa 285 m2 stanbene površine u zadnjih 4 grejnih sezona. U 2013/14 utrošeno je 2.621 m3 gasa koji su plaćeni 135.009 din, cena m3 gasa je iznosila 51,51 din/m3 a utrošak po m2 stana/god= 9,1965 m3, a stan od 60 m2 je platio 28.422,95 dingodišnje.U 2014/15 utrošeno je 3289 m3 gasa plaćeno je 187.021 din ; cena =56,86 din/m3; utrošak je 11,5403 m2/m2 god; a trošak stana od 60 m2=39.372,84 din; u 2015/16 utrošeno je 3099 m3 gasa, plaćeno je 141.641 din, cena =45,70 din/m3 ; a utrošak je 10,8736 m3/m2 stanagod; trošak stana od 60 m2=29.819,16 din/god; i 2016/17 utrošeno je 3712m3 gasa, plaćeno je 161.167 din, cena =43,42 din/m3, Utrošeno je 13,024 m3/m2 stana, trošak stana od 60 m2 =33.929,89 din/god. Ako uradimo prosečnu godišnju potrošnju gasa ona je: 2.621 m3+ 3289 m3+ 3099m3+ 3712 m3=12.721 m3 podeljeno sa 4 god=3180,25 m3 za 285 m2 stana ; pa je prosečna godišnji utrošak /m2 stana11,1588 m3/m2 god. Ako pogledamo na sajtu Agencije za energetiku koja daje utrošak gasa za stan od 60 m2 god 1.387 m3 (za godine do 2012) a za godine 2013/14 dato je 1.080 m3, dok je stvarni prosek 669,53 m3 god, jasno je da su ovi podaci naduvani a time se i troškovi grejanja prikazuju skoro dvostruko veći.
Da bi videli kretanje cene gasa ukucajte: Russian Natural gas_ Manthly Price i pogledajte kretanje cene za poslednih 15 god. Pre ukrajinske krize 01.02.2007 cena gasa je 8,39 USD $ za 1.000.000 BTU, množenjem sa 36 daje cenu za 1.000 m3=302,04 $ a množenjem sa kursom $60,7442 (15 u mesecu) daje cenu 18.347,18 din/1.000 m3 gasa čija je donja toplotna moć 37960 KJ ( ili prevedeno =10,544 kwh). Tad je cena m3 gasa domaćinstvo plaćalo 23,80 din/m3 (i 2008 god) dok je cena kwh za daljinsko grejanje u Beogradu bila 1,52 din/kwh, To je stanje pre UKRAJINSKE KRIZE. Razlika u ceni od prodajne = 23,80 din/m3 - 18,35 din/m3 = 5,45 din/m3 što je uvećanje od 29,70% na nabavnu cenu gasa . Ako pogledate dijagram kretanja cene ruskog gasa poslednja cena je za Juni 2017 god i na isti način utvrdimo nabavnu cenu gasa videćemo da je ona skoro ista kao i 2007 god. a da je cena za domačinstvo sada 43,42 din/m3 i time je uvećanje od nabavne do prodajne cene uvećano za još 20 din/m3 gde su se ugradili Srbija gas, Država, i distributeri i time je i cena gasa za toplane koje plaćaju uvećane troškove višestruko viša što se tako prenosi na korisnike daljinskog grejanja.
Da bi utvrdili nabavnu vrednost gasa koji distribuira Srbija gas svakog meseca i izračnali koliko košta utrošene mesečne količine potrebno je mesečne cene Ruskog gasa pomnožiti sa 36 da bi dobili cenu za 1.000 m3 gasa a množenjem sa kursom $ (15 u mesecu) daje cenu u dinarima za 1.000 m3 gasa. Kako Srbija gas meša Ruski gas sa kvalitetom (toplotna moć Hd=37960 KJ ) dok se distribuira sa nižim ~34850 KJ . potrebno je umanjiti nabavnu cenu za manji kvalitet: Toplotne moć u 2016/17 grejnoj sezoni koji je naplaćivao Beogas_ Beograd su bili : U okt=34897 KJ; Nov=34824; Dec=34852; Jan=34851; Feb=34795; Mar=34913, i Apr=34953 KJ; dobijene su iznosi za 1.000 m2 gasa : za OKT=14.823,43 din; Nov=17.180,46 din; Dec=20.037,9 din; Jan=24.183,60 din; Feb=23.538,57 din; Mar=19.126,77 din i Apr=19.373,32 din. Ako utrošene količine mesečne pomnožimo sa nabavnom cenom i saberemo za sve mesece, dobija se nabavna vrednost utrošenog gasa u sezoni. Kako je u Okt. utrošeno 259 m3 x 14,82343 din/m3=3.839,27 din je nabavna cena utrošenog gasa; U Nov je utrošeno 514 m3 (na isti način se dobija nabavna vrednostna=8.830,76; u Dec= 724 m3: a nabavna vrednost=14.507,44 din; u Jan=913 m3 (a nabavna vrednost=22.079,63 din) ; U Feb=658 m3 (a nab vrednost=15.483,38 din) ;u Mar=361 m3, (anab. Vred.=6.904,76 din; i u Apr=283 m2 (a nab. vred.=5.482,65 din. Ukupno nabavna vrednost utrošenog gasa =73.293,62 din. koji je plaćen UKUPNO 161.167 din pa je sada ugradnja Srbije gasa, države i distributera iznosi 119,92% u odnosu na 2007 kada je to iznosilo 29,70%. Sa ovakvom početnom cenom gasa posluju i Toplane .
Da bi izračunali koliko košra efektivni kwh koji se dobije sagorevanjem gasa treba utvrditi koliko je kupljeno toplotne moći tokom potrošnje. To se dobija množenjem utrošene količine gasa mesečno u m3 sa Mesečnim Hd. Tako za oktobar iznosi 259 m3 x 34897 KJ=9.038.323 KJ ; i tako za svaki mesec pa je zbir za celu utrošenu količinu i podeljeno sa 3600 daje toplotnu moć izraženu u kwh = 35.939,10 kwh. sagorevanjem gasa iskoristi se 90% toplotne moći za zagrevanje stana dok se 10% gubi sa dimnim gasovima kroz Ođak. Tako je ukupno iskorišteno 32.345,19 kwh što podeljeno sa zagrevanom površinom stanova iznosi 32.345,19 kwh :285 m2=113,4919 kwh/m2 stana. Stan od 60 m2 je utrošio 113,4919 kwh/m2 x 60 m22=6.809,5136 kwhgodišnje. KOLIKO KOŠTA UTROŠENI kwh: ukupno je plaćeno za gas 161167 dinpodeljeno sa 32.345,19 kwh (efektivnih)=4,9827 din/kwh. (obaj podatak je potrebno zapamtiti zbog poređenja sa daljinskim grejanjem).
Kolika je uvozna cena kwh toplotne moći distribuiranog gasa? Plaćeno je 73.293,62 din (za utrošenih ukupno 3.712 m2) koji sadrže 35.939,10 kwh toplotne moći, podeljeno = 2,039 din/kwh toplotne moći, a afektivni kwh košta 2,266 din/kwh. Korisnik grejanja na gas je platio efektivni kwh 4,98 din. Ovi podaci su bitni u analizii poređenju plaćanja korisnika daljinskog grejanja.