Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković ocenila je da štednja u dinarima donosi najveću zaradu, kao i da su sa makroekonomskog stanovišta štedni ulozi stanovništva i privrede izvor investicija i privrednog rasta.
Tabakovićeva je, uoči Svetskog dana štednje, za "Večernje novosti" napisala da taj dan dočekujemo u, za štediše, nezavidnim okolnostima, gotovo nultih kamatnih stopa na evropsku valutu.
"Mere Evropske centralne banke (ECB) u borbi za pokretanje privrednog rasta i izlazak iz problema deflacije imaju za rezultat veoma neprimamljive uslove za polaganje depozita u evrima", poručila je Tabakovićeva.
Ona je, međutim, dodala da se, uzimajući u obzir veoma niske kamatne stope na evro u odnosu na još uvek primamljive dinarske stope sa jedne i domaću cenovnu, deviznu i finansijsku stabilnost, s druge strane, osnovano može očekivati da bi struktura ukupne štednje mogla da se promeni u smeru povećanja učešća depozita u domaćoj valuti.
To bi, ocenjuje Tabakovićeva, po nekoliko aspekata doprinelo daljoj stabilnosti domaćeg finansijskog sistema.
"Veći udeo dinarske štednje omogućio bi veće izvore sredstava za dinarsko kreditiranje i to po povoljnijim kamatnim stopama, koje ne bi uključivale maržu za devizni rizik, kakvu sadrže plasmani u stranoj valuti", piše guvernerka NBS.
Tabakovićeva je napisala i da je štednja u bankarskom sektoru sigurna.
штедимо у еврима јер смо се задужили у еврима. просто ко пасуљ.
Molio bih gospodjo Cicu, ili u provedu guvernericu NBS, da mi objasni. Gde je razlika u % kamate koju banke daju štedišama na deviznu ili diarsku štednju (1-2%) i i % kamte koju banke uzimaju od lica kojima daju kredite po bilo kom osnovu (20-45%). Ako je to profit banke, onda banka ne bi smela da naplaćuje niakve dodatke troškove ( za obradu, za opomoenu, za zahtev, za telefonski poziv i neznam za šta sve još). U glavnom kod banaka nema ništa besplatnu. I još jedno pitanje za gospodju Ciicu, koliki je prosek plata u Narodnoj banci Srbije, a koliki prosek plata u komercijalnim bankama u Srbiji. Ovo je vrlo važno pitanje, jer na osnou tih podataka ćemo se oderditi mi sami, kao stojimo u društvu. S druge strane, banke su dužne da to javno kažu klijentima, jer mi njih izdržavama i treba da znamo koliko su im plate.