Nafta je danas ponovo potonula u trgovanju u Aziji posle nagoveštaja šefice američkih Federalnih rezervi (Fed) o podizanju kamatnih stopa, ali trgovci i dalje upiru nade u to da će se situacija na tržištu popraviti posle sastanka Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) ove nedelje.
Predsednica Feda, Dženet Jelen, izjavila je u petak da se američka ekonomija oporavlja dovoljno da podrži podizanje kamata "verovatno narednih meseci", ostavivši mogućnost da se to dogodi u junu ili julu, prenosi agencija Frans pres.
Dolar je opet ojačao u odnosu na korpu vodećih valuta, dok tržišta " vare" vesti iz Feda. Jači dolar čini cene sirovina izražene u "zelenoj novčanici" skupljim za korisnike slabijih valuta, što podriva tražnju i pogađa cene.
U Kanadi, kompanija Sankor Energy Inc je pokrenula proizvodnju nafte, koja je bila zaustavljena zbog požara. Požar je prisilio na evakuaciju stanovništva u kanadskom regionu naftnog peska Alberta i zaustavio proizvodnju više od 1,0 miliona barela dnevno.
Severnomorska nafta "brent" za isporuke u julu danas je oslabila za 11 centi na 49,21 dolar, dok je američka "laka" nafta WTI, takođe za juli, pala za jedan cent na 49,32 dolara za barel.
"Brent" je prošlog četvrtka probio psihološku granicu od 50 dolara za barel prvi put ove godine, usled poremećaja proizvodnje u Kanadi i Nigeriji, što je na kratko ublažilo zabrinutost zbog obilne globalne ponude.
Početkom 2016. godine, cene nafte su se stropoštale na oko 27 dolara sa visina od preko 100 dolara po barelu pre dve godine, uglavnom zbog uporne prezasićenosti ponude.
"Činjenica da cene nafte nisu ispod 49 dolara znači da mehanizam ponuda-tražnja još uvek postoji u terminskom trgovanju ovom sirovinom... Možda investitori postaju sve optimističniji u pogledu daljeg kretanja nafte", kaže za Frans pres analitičar kompanije IG Markets, Bernard Ou.
"Ali, budući da dolar toliko jača, pokušaji da cena nafte probije granicu od 50 dolara sada će biti još teži", smatra on.
Trgovci su sada usredsređeni na sastanak OPEK-a, 2. juna u Beču, gde se nadaju da može doći do dogovora o smanjenju proizvodnje.
Međutim, Iran je u januaru ove godine, po povratku na svetska tržišta nafte nakon ukidanja zapadnih sankcija vezanih za nuklearni program Teherana, saopštio da ne planira da se pridruži bilo kakvom dogovoru vodećih proizvođača o zamrzavanju pumpanja.
Članice OPEK-a i drugi veliki proizvođači nafte, poput Rusije, nisu uspeli prošlog meseca u Dohi da postignu dogovor o ograničavanju proizvodnje.
Ostavi komentar