Cene nafte su nastavile stagnaciju u trgovanju u Aziji nakon pada zaliha sirove nafte u SAD. To je neutralisalo odluku Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) da zaobiđe ograničavanje proizvodnje.
Nafta je juče prvobitno pala posle završetka sastanka OPEK-a u Beču na kom nije postignut bilo kakav dogovor o smanjenju ili ograničavanju nivoa proizvodnje uprkos globalnoj prezasićenosti ponude, što se i očekivalo, navodi agencija Frans pres.
Ipak, cene su se oporavile posle izveštaja američkog Ministarstva za energetiku koji je pokazao pad komercijalnih zaliha sirove nafte za 1,4 miliona barela prošle nedelje, što ukazuje na povećanje tražnje u zemlji koja je vodeći svetski potrošac te sirovine.
U Aziji je danas američka "laka" nafta WTI za isporuku u julu trgovana za dva centa više, na nivou od 49,19 dolara za barel, dok je sirova nafat "brent" za avgust poskupela za četiri centa na 50,08 dolara.
U jučerašnjem saopštenju OPEK-a navodi se da su od decembarskog sastanka naftnog kartela cene sirove nafte porasle za više od 80 odsto, da se ponuda i tražnja uzajamno približavaju, i da je nivo zaliha nafte kod proizvođača u zemljama OECD-a u poslednje vreme umeren.
"Ovo je dokaz da je tržište u procesu uravnoteženja", dodaje se u saopštenju.
Analitičar u kompaniji IG Markets, Bernard Ou, izjavio je za Frans pres da je tržište već ukalkulisalo u cene neuspeh članica OPEK-a da postignu dogovor.
"Sastanak OPEK-a ne predstavlja veliko iznenađenje i praktično kao da se nije ni dogodio", rekao je on, dodajući da za sada cene nemaju podršku da direktno preskoče tu veliku preponu od 50 dolara za barel.
Prema njegovim rečima, nastavak pada američkih zaliha, zajedno s povećanom tražnjom u Kini i Indiji, mogao bi dovesti do "temeljne promene u odnosu ponude i tražnje".
"Izveštaj pokazuje da su američka proizvodnja i zalihe u padu. To pomaže da se ublaži problem prevelike ponude i pozitivno utiče na cene nafte", naveo je Ou.
Cene sirove nafte nakratko su probile psihološku granicu od 50 dolara prošle nedelje prvi put ove godine usled kratkoročnog poremećaja proizvodnje u Kanadi i Nigeriji, što je ublažilo zabrinutost u vezi sa globalnom ponudom.
OPEK, koji pumpa oko jedne trećine svetske nafte, uobičajeno smanjuje proizvodnju kako bi podstakao cene.
Međutim, tokom poslednjeg dugotrajnog sunovrata cena, kada se nafta od sredine 2014. skotrljala nizbrdo sa visine od preko 100 dolara na blizu 25 dolara u januaru ove godine, naftni kartel, koji predvodi Saudijska Arabija, promenio je taktiku, nastavljajući sa pumpanjem "crnog zlata" u nastojanju da sačuva tržišni udeo i da izgura rivale.
Ostavi komentar