Cene nafte se kreću ka najvećem nedeljnom gubitku u gotovo 10 meseci, potirući celokupan oporavak ostvaren posle dogovora Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) o smanjenju proizvodnje, pošto među investitorima narasta skepticizam u pogledu realizacije tog dogovora.
Cena naftnih fjučersa u Njujorku je pala u petak za 1,3 odsto, posle sunovrata od 10 procenata u prethodnih pet trgovačkih sesija, izveštava agencija "Blumberg".
Cene su u četvrtak zatvorene na najnižem nivou otkako je OPEK postigao preliminarni sporazum u Alžiru o rezanju proizvodnju, a u petak su nastavile da padaju nakon što je Rojters izvestio da je Saudijska Arabija zapretila da će povećati pumpanje ako se druge članice kartela ne slože sa smanjenjem produkcije.
Zalihe nafte u SAD su prošle nedelje zabeležile rekordan rast, prema vladinim podacima objavljenim u sredu.
Američka "laka" nafta WTI za isporuku u decembru trgovana je za 44,41 dolar po barelu na njujorškoj berzi pola sata posle ponoći po londonsklom vremenu, odnosno za 25 centi niže u odnosu na prethodni dan.
Ukupan volumen trgovanja bio je oko 32 posto iznad 100-dnevnog proseka. WTI nafta je u petak oslabila za 1,5 procenata, na 44,66 dolara, što je najniža kota na zatvaranju od 23. septembra. Cene američke nafte su se "istopile" za 8,8 odsto ove nedelje.
Severnomorska nafta "brent" za isporuku u januaru pala je za 40 centi (0,9 odsto) na 45,95 dolara po barelu na ICE evropskoj berzi fjučersa u Londonu. Cena "brenta" se spustila za 1,1 procenat, na 46,35 dolara po barelu u četvrtak, a ove nedelje je oslabila za 7,6 odsto.
Dok "Goldman Saks" grupa smatra da je mala verovatnoća da će dogovor o kvotama među članicama OPEK-a biti postignut na sastanku 30. novembra, "Benk ov Amerika Meril Linč" i Sitigrup procenjuju da će do sporazuma doći.
"Imajući u vidu nedavno slabljenje cena, možda tržište gubi poverenje u sposobnost naftnog kartela da efektno sprovede najavljeni plan", kaže Hari Čilingvirijan, šef za strategije robnih tržišta u banci BNP Pariba SA u Londonu.
"Dug je put od Alžira do Beča, i neke zemlje, poput Iraka, već izuzimaju svoje učešće u smanjenju proizvodnje. To u krajnjem ishodu može rezultirati neuspehom OPEK-a u ispunjavanju dogovorenih obaveza", dodao je on.
Irački Kurdi kažu da je njihova proizvodnja nafte u septembru bila za 290.000 barela dnevno manja nego što pokazuju brojke savezne vlade za tu poluautonomnu regiju, a "Blumberg" podseća da druga najveća OPEK-ova članica (Irak) pokušava da reši razlike u računicama sa naftnim kartelom u vezi obima njegove proizvodnje. Irak traži da bude izuzet od smanjenja proizvodnje, jer je uvučen u rat s islamskim militantima.
"Ne može samo OPEK da smanji proizvodnju nafte da bi se stabilizovalo tržište", smatra Ali al-Naimi, bivši ministar energetike Saudijske Arabije, koji je bio tvorac politike "pumpaj koliko te volja", koju je naftna organizacija usvojila pre dve godine.
Mada je takvo stanovište zastupao do novembra 2014. godine, kada je Saudijska Arabija zagovarala da OPEK zadrži pumpanje na postojećem nivou što je dovelo do kolapsa cena, sada kaže da se situacija donekle promenila pošto i drugi proizvođači, uključujući Rusiju, razgovaraju sa naftnim kartelom o koordinisanom rezanju proizvodnje, navodi njujorška agencija.
Ostavi komentar