Nacrt novog Zakona o poreklu imovine: Bez dokaza o poreklu - porez 75%

Nacrt Zakona o poreklu imovine je gotov i trebalo bi da bude usvojen u Narodnoj skupštini u drugoj polovini decembra, pišu "Novosti"

Među ključnim tačkama ovog nacrta zakona, "Novosti" navode da će se proveravati imovina stečena od 1. januara 2007. godine, da će imovinu "češljati" 60 novih inspektora, da će se sumnjivo stečen imetak prijavljivati policiji i tužilaštvu i da zakon ne isključuje mogućnost oduzimanja imovine.

Ovaj vremeski cenzus, od 1. januara 2007. godine, izabran je jer od tada postoje elektronske evidencije, koje omogućavaju pouzdanu provetu imetka, piše list.

Nacrtom zakona se, dodaje list, predviđa i uvođenje poreske stope od 75 procenata za "ekstra profitere", koji nemaju dokaz o sticanju dobara.

Uvođenje posebnog poreza od 75 odsto, kako se objašnjava, ne isključuje mogućnost da obvezniku, odlukom suda, bude oduzeto i sve što je nelegalno stekao.

List ističe i da je opozicija kritikovala tekst, ali da je Ministarstvo pravde za sedam meseci, od kada traje javna rasprava, dobilo samo pet sugestija.

Navodi i da će opozicija imati prilike još koji mesec da svoje primedbe sistematizuje i pokuša da ih ugradi u konačan tekst jer će javna raspava biti produžena.

"Naše ministarstvo je primilo svega pet komentara o zakonskom tekstu, čije su usvajanje, makar u javnosti, mnogi pojedinci, ali i predstavnici raznih institucija, smatrali od izuzetne važnosti, kao još jedan od nezaobilaznih mehanizama u borbi protiv korupcije i kriminala", kažu za "Novosti" u Ministarstvu pravde.

U Ministarstvu pravde navode da su se, nakon što je objavljen nacrt, u javnosti mogli čuti komentari da se i po postojećim zakonima može proveravati poreklo imovine.

"Takvih kritika nije bilo godinama unazad kada su predstavnici prethodnih vlada najavljivali donošenje ovakvih zakonskih rešenja", navode u ministarsvu.

Kako dodaju, činjenica je da postojeći Zakon o poreskom postupku sadrži odredbe koje omogućavaju unakrsnu proveru imovine, ali koje nisu nikada zaživele u praksi.

"Razlog je to što nisu bile dovoljno precizno definisane i nije postojala obaveza državnih organa da razmenjuju informacije", poručuju u Ministarstvu pravde.