Od naredne školske godine na pet fakulteta Univerziteta u Beogradu će biti skuplje školarine, odlučio je na sednici Senat BU. Fakulteti Univerziteta u Beogradu za školsku 2019/2020. godinu predložili su upis 29.875 studenata.
Od tog broja, 15.117 mesta je za osnovne studije, od čega je 9.587 budžetskih mesta, a od toga bi 5.530 plaćalo svoje studije. Visina školarina za studijske programe na svim nivoima povećana je na Ekonomskom, Pravnom, Saobraćajnom, Mašinskom i Učiteljskom.
"Planiramo da upišemo 29.875 studenata, a od toga 15.117 na osnovne integrisane studije. Na budžetu će biti 9.587 studenata, a na master akademskim studijama 9.451, a od toga će biti na budžetu 4.090 studenata, dok će na specijalističkim akademskim biti na budžetu 52 od ukupno 916 studenata. Na doktorskim od ukupno 1.901 studenata na budžetu će biti 718 studenata. Brojevi se nisu značajno promenili od prošle godine", objašnjava prorektor Petar Bulat za Blic.
Školarina je poskupela uz vrlo male korekcije, a najviše je skočila na Saobraćajnom fakultetu, za čak 18.000 dinara.
"Od javnog interesa je da cene školarina ne skaču i u ovih deset godina koliko se nisu drastično menjale, minimalno su korigovane. Na Ekonomskom fakultetu cena je prošle godine bila 85.000 dinara, a sada je 90.000 dinara, Pravni fakultet je cenu povisio sa 95.000 na 99.000 dinara, dok je na Učiteljskom cena spram prošle godine od 99.000 skočila na 102.000.
Najveće povećanje školarine je na Saobraćajnom fakultetu i dok su studenti trebali prošle godine da izdvoje 90.000 dinara, sada će morati 108.000 dinara. Na Mašinskom je takođe poskupela školarina, ali je korekcija cene minimalna, sa 66.000 dinara na 72.000 dinara. Mašinski ima cenu od 66.000 dinara od 2014. godine i treba uzeti u obzir da su i ostale školarine na drugim fakultetima za ceo ovaj period minimalno bile povišene.
Danas je i navedeno da je na fakultetima struja poskupela 20 odsto, Učiteljski fakultet je poskupeo u skladu sa cenama na malo, i oni poskupljuju na svakih nekoliko godina tri procenta. Mnogi fakulteti, kao što je na primer Arhitektonski, imaju istu visinu školarina već deset godina", istakao je za"Blic"prorektor Petar Bulat.
Prodekani su na sednici senata Univerziteta ukazali i na problem toga što svršeni srednjoškolci i dalje upisuju Fakultete za zanimanja koja ne postoje.
"Školujemo ljude za zanimanja koja više ne postoje, i onda imamo situaciju da ti mladi obrazovani ljudi odlaze iz ove zemlje. Rektorat mora da napravi plan, posvetićemo se pronalasku izlaska iz tog problema, ne treba "Beogradska hronika" da ukazuje na ove probleme koje Univerzitet treba da rešava" - istakla je rektorka Ivanka Popović.
Sa njom su se složili većina prodekana fakulteta koja se zatekla na sednici i istakli da je to mnogo veći problem nego što mu se posvećuje pažnje i da time treba da se bavi posebna Agencija za zvanja.
Senat je usvojio i studijske programe master strukovnih studija za medicinsku sestru, fizioterapeuta, anestetičara, sanitarno-ekološkog inženjera i medicinsko-laboratorijskog tehnologa. Ove studije traju dve godine i na njih će se upisivati studenti u statusu samofinansirajućih.
Ostavi komentar