Uprkos snažnom jačanju dinara prema evru od početka godine prosečna neto plata isplačena u avgustu nije uspela da preskoči granicu od 400 evra (iznosila je 395 evra).
Međutim, sam prosek ne govori puno o tome kakva je struktura zarada u Srbiji, a ona održava veliku nejednakost, piše Danas.
Prema istraživanju Gorane Krstič i Jelene Žarkovič, profesorki Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dohodovna nejednakost u Srbiji je najveća u Evropi i iznosi između 38 i 38,6 dok je prosek u Evropskoj uniji 31.
Prema njihovom istraživanju, najveći doprinos nejednakosti čine razlike u zaradama. Neki uvid u strukturu zarada Srbije daje polugodišnje statističko istraživanje o zaposlenima i o zaradama zaposlenih koje objavljuje Republički zavod za statistiku takozvani RAD 1. Tako je prema poslednjem istraživanju ove godine obuhvaćeno nešto više od milion zaposlenih sa prosečnom neto platom od 50.337 dinara (dok je prosečna isplaćena zarada za celu Srbiju u martu iznosila 47.814 dinara).
Nejednakosti u zaradama između regiona i između polova u Srbiji su ogromne. Zaposleni u beogradskom regionu, recimo, primaju čak 51 odsto veće plate nego zaposleni u centralnoj Srbiji. Tako je prosečna neto zarada u martu u Beogradu iznosila 63.860 dinara, dok je u Srbiji južno od Beograda isplaćena prosečna neto zarada od 42.201 dinar. U Vojvodini je plata nešto više nego u ostatku Srbije, ali daleko niža nego u Beogradu i iznosila je 46.992 dinara.
Jedna od zabrinjavajućih činjenica koje proizilaze iz ovog istraživanju su razlike između primanja muškaraca i žena.
Na celom uzorku od nešto preko milion zaposlenih muškarci su u martu primili primili 22 odsto veću platu nego žene - 55.256 prema 45.450 dinara. Ubedljivo najveća razlika je na nivou visokoobrazovanih. Muškarci zaposleni sa diplomom fakulteta u martu su primili u proseku čak 89.749 dinara, a žene 65.419 dinara - razlika od čak 37 procenata. Najmanja razlika je kod zaposlenih sa srednjom stručnom spremom - "svega" 26 odsto.
Da se obrazovanje i u Srbiji ipak isplati, pokazuje poređenje plata prema nivou stručne spreme. Tako je prosečna plata zaposlenih sa završenim fakultetom 75.000 dinara, dok je zaposlenima sa srednjom školom prosečna plata 42.036 dinara, a radnici sa nižom stručnom spremom primaju još 10.700 dinara manje. Ovo se poklapa sa zaključkom Gorane Krstić da je uzrok velike nejednakosti u zaradama u stvari obrazovanje.
Zaposleni sa fakultetom u proseku primaju 1,4 puta veću platu nego oni sa srednjom školom i više nego dvostruko veću od onih sa samo osnovnom školom.
Značajna odstupanja postoje i između prosečnih zarada prema delatnostima. Tako su u martu najvišu zaradu primili zaposleni u finansijskom sektoru, čak 99.351 dinar neto, što je 2,6 puta više nego u administrativnim i pomoćnim delatnostima gde su plate najmanje i iznose samo 38.168 dinara. O tome kakvi su prioriteti Srbije pokazuju i podaci o isplaćenim zaradama u obrazovanju koje su iznosile ispod prosečnih 41.810 dinara i u zdravstvu sa 43.206 dinara.
1. Fakulteti koji muškarci i žene završavaju su različite težine i traženosti na tržištu rada, pa je za očekivati da muškarac koji je završio elektrotehniku mora da ima višu platu nego žena koja je završila geografiju, što uglavnom važi za većinu prirodnih nauka (koje studiraju mahom muškarci) u odnosu na društvene nauke (koje studiraju mahom žene).
2. Članak iz Blica je verovatno namerno propustio da napomene realne razloge za razlike u primanjima muškaraca i žena: muškarci često rade više sati, prekovremeno, noćne smene, u pozicijama sa više odgovornosti i stresa, kao rukovodioci, inženjeri na gradjevinama, bušotinama, i drugim lokacijama gde su na otvorenom, sa povećanim rizikom i mogućnosti povreda na radu, dok žene najčešće biraju rad u klimatizovanim kancelarijama, jer su im uslovi rada važniji od visine plate. Razlike u platama izmedju žena i muškaraca postoje i zato što, prema Istraživanju zdravlja stanovništva Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije, žene više odsustvuju sa posla iz zdravstvenih razloga u svim starosnim grupama, a takodje manje rade vikendom i praznicima.
3. Podaci iznešeni u članku ne mogu da bude dokaz za feminističku tvrdnju da su žene plaćene manje od muškaraca ZA ISTI RAD, jer primanja, tj. plate reflektuju različite pozicije u različitim kompanijama, iz različitih delatnosti, različitog kvantiteta i kvaliteta rada.