BEOGRAD, 18. marta (Tanjug) - Samo tri meseca nakon što su dve agencije za ocenu kreditnog rejtinga, "Standard ||Purs Global" i "Fitč Rejtings", polovinom decembra 2016. iznele prognoze da postoje izgledi za unaprešenje kreditnog rejtinga Srbije - to se i dogodilo.
Naime, treća svetski priznata rejting agencija, "Mudis", povećala je juče kreditni rejting Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa "B1" na "Ba3", sa stabilnim izgledima za njegovo poboljšanje.
Na takvu odluku Mudisa, kako je navedeno u obrazloženju agencije, pre svega su uticali uspešno sprovođenje fiskalne konsolidacije, uz ostvareni primarni suficit budžeta prvi put od 2005. godine, zatim implementacija strukturnih reformi, bolji izgledi ekonomskog rasta od očekivanih i osigurana cenovna stabilnost, kao i unapređenje institucionalnog okvira i napredak u pregovorima s EU.
U saopštenju Mudisa se navodi i da je Srbija uspela da preokrene putanju rasta udela javnog duga u bruto domaćem proizvodu zemlje (BDP), odnosno da je učešće javnog duga u bruto proizvodu počelo da pada.
Fiskalni deficit od 1,4 odsto BDP-a, kako se napominje, bio je znatno ispod prvobitno planiranog od 4,0 procenta, kao i ispod kvantitativnog kriterijuma postavljenog aranžmanom s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF).
Iz Narodne banke Srbije poručuju da je Mudis takođe izrazio očekivanje će postignuta cenovna stabilnost biti održana u narednom periodu, ocenjujući da odluka o smanjenju inflacionog cilja na 3,0 odsto uz odstupanja za 1,5 procenata u oba pravca odražava popravljanje makroekonomskih fundamenata, smanjenje inflacionih očekivanja i povećan kredibilitet monetarne politike.
Prema mišljenju ove agencije, stabilna inflaciona očekivanja treba da doprinesu smanjenju dugoročnih kamatnih stopa i pruže podršku rastu ekonomskog potencijala zemlje.
Iz Mudisa ukazuju i na povećanu upotrebu lokalne valute i procenjuju da će niska i stabilna inflacija nastaviti da doprinosi rastu stepen dinarizacije, napominjući da se rezultati Strategije dinarizacije koju sprovode Narodna banka Srbije i Vlada ogledaju u rastu udela dinarskih depozita privrede i građana u ukupnim sa 19,3 odsto u 2012. na oko 29 procenata u 2016.
Mudis ističe takođe da su sprovođenje akciong plana kojim se implementira usvojena Strategija za rešavanje problematičnih kredita, kao i završetak posebnih dijagnostičkih ispitivanja kvaliteta aktiva banaka, doprineli jačanju stabilnosti i rastu poverenja u finansijski sektor.
Sprovođenje strukturnih reformi, prema navodima Mudisa, povećava otpornost domaće ekonomije na šokove, uz ocenu da će eksterna ranjivost domaćeg gospodarstva ostati niska. Dalje se ištič da je tekući deficit platnog bilansa dodatno smanjen u 2016. za oko 4,0 odsto BDP-a i da se u narednim godinama očekuje njegovo dalje smanjenje i puna pokrivenost stranim direktnim investicijama.
Agencija je konstatovala da je ekonomski rast Srbije u 2016. znatno ubrzan na 2,8 odsto, vođen investicijama i izvozom. Rastu investicija prvenstveno doprinosi popravljanje poslovnog ambijenta, o čemu svedoči i napredak Srbije na Doing Busineš listi konkurentnosti Svetske banke, nastavak realizacije strateški važnih infrastrukturnih projekata, kao i ublažavanje finansijskih uslova.
Rastu izvoza, koji karakteriše veći stepen diversifikacije, kako proizvodno tako i geografski promatrano, doprinosi viši priliv stranih direktnih investicija u izvozno orijentisane sektore. Privredni rast Srbije će, prema očekivanjima Mudisa, dodatno ubrzati u ovoj i narednoj godini, a uz obezbeđenu cenovnu stabilnost može dostići i nivo između 3,5 i 4,0 odsto.
Preduzete reforme na tržištu rada, kako primećuje agencija, doprinele su povećanju stope aktivnosti radne snage na 65,6 procenata u 2016, a oporavak privredne aktivnosti odrazio se na znatan rast zaposlenosti u privatnom sektoru i smanjenje stope nezaposlenosti sa 19,6 odsto početkom 2015. na 13 odsto krajem 2016, koja je među najnižima u regionu Zapadnog Balkana.
Pored ostalih faktora koji su doprineli popravljanju kreditnog rejtinga, navodi se i otvaranje osam pregovaračkih poglavlja sa EU, povećanje efikasnosti državne uprave i kvalitete regulatornog okvira.
Mudis smatra da su izgledi za dalje poboljšanje kreditnog rejtinga stabilni, a da bi faktori poboljšanja mogli da budu povoljnije perspektive rasta u srednjem roku, kao rezultat strukturnih reformi i popravljanja investicionog ambijenta, kao i bržeg od očekivanog smanjenja fiskalne neravnoteže.
Prethodno su, u decembru prošle godine, rejting agencije S||P i Fič potvrdile kreditni rejting Srbije na "BB-" uz stabilne izglede za njegovo unapređenje, ističući uspešu realizaciju programa fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi, kao i pregovore o pristupanju EU i primenu programa MMF-a.
Ostavi komentar