Zvanični kurs Evra za dan 30.10.20. :: 117.5679 rsd
Tekst objavljen: 31.08.2018 12:00        


Pred početak pregovora države i sindikata o povećanju minimalne cene rada sindikalci su kao jedan od razloga za podizanje minimalca naveli zapanjujući podatak da minimalna korpa namirnica danas u Srbiji košta 36.000 dinara. Koliko je to malo, pokazuje podatak da u nju, između ostalog, ulazi samo osmina čokolade. 

Može li tročlana porodica sa 500 dinara dnevno?

Zbog toga je predsednik Sindikata „Nezavisnost” Zoran Stojiljković izjavio da bi bilo prirodno tražiti da niko ne radi za platu manju od 300 evra.

Šta zapravo sadrži minimalna potrošačka korpa i koliko je novca potrebno da se zadovolje minimalne potrebe tročlane porodice?

Godinama isto, jer se struktura korpe već godina nije menjala, a nadležni smatraju da je ovakva metodologija izračunavanja aktuelna i da nema potrebe da se menja. U čemu je razlika između mini i standardne potrošačke korpe?

Prva je, prema standardima Svetske zdravstvene organizacije, pokazatelj koliko je novca potrebno da se doslovno preživi mesec dana, odnosno izračunava količinu hrane u kalorijama neophodnim da bi čovek funkcionisao. Ako sagledamo sadržaj srpske minimalne potrošačke korpe, videćemo da ona sadrži osnovne namirnice, ali se o količinama i izboru može diskutovati. Da bi obezbedila statističku minimalnu korpu hrane i preživela, tročlana porodica trebalo bi da izdvoji 16.763 dinara. U toj računici najviše novca će im otići na hleb, meso i mesne prerađevine – 6.500 dinara. U korpi su 22 kilograma belog i 2,5 kilograma ostalih vrsta hleba i samo 200 grama peciva za mesec dana. Da li je realno da se očekuje da tročlana porodica može da opstane sa 400 grama junećeg mesa, 1,8 kilograma svinjskog i 2,8 kilograma pilećeg mesa. To je, uz uvrštene iznutrice, oko pet kilograma mesa, a najsiromašnija porodica trebalo bi da se zadovolji sa po 200 grama viršli i čajne kobasice mesečno, 900 grama mortadele i 125 grama sardina u ulju. Jelovnik onih koji žive od minimalca, prema statistici, trebalo bi da se zasniva na krompiru, kupusu, pasulju i paradajzu, jer je tih namirnica u korpi najviše. Ima i voća, ali dominiraju jabuke, sa pet kilograma mesečno, a potrošačima sleduje, u najboljem slučaju, i po jedan limun.

Za utehu bi valjda trebalo da bude to što im minimalna korpa „nudi” 600 grama kafe. Čaj, koji je uvršten u prosečnu korpu, nije predviđen u minimalnoj, ali je tu 2,5 litara „koka-kole”, „pepsija” i ostalih gaziranih pića. Najveći „luksuz” u minimalnoj potrošačkoj korpi su prirodni i kašasti sokovi (tri litra za mesec dana), 600 grama „ptiber” keksa, 200 grama čokolade, 100 grama bombona i 200 grama eurokrema.

Na trpezi bi, po ovoj metodologiji, tročlana porodica morala da se zadovolji jednim i po jajetom dnevno, jedan od njih bi ostao bez šolje mleka, a imali bi na raspolaganju i 100 mililitara jogurta dnevno.

Kada podmire troškove skromne trpeze, članovima porodice sa minimalcem ostaje na raspolaganju 2.800 dinara za alkohol i cigarete, 1.200 dinara za odeću i obuću, oko 7.000 dinara za račune. Jasno je da sa 1.500 dinara, koliko je određeno za nameštaj i opremanje domaćinstva, ne može da se kupi ni plastična stolica, a kamoli da se okreči soba od 20 kvadrata. Interesantno je da korpa predviđa 124 dinara za obrazovanje, koliko, recimo, košta jedna sveska A4 formata, dok bi za novac određen za hotele i restorane – 274 dinara, mogli, u najboljem slučaju, da popiju dve kafe u centru Beograda, što bi se moglo nazvati mesečnim provodom.

Sve ovo što sadrži minimalna potrošačka korpa porodica bi mogla da pokrije ukoliko ima dvoje zaposlenih koji zarađuju minimalac. On trenutno iznosi 21.000 dinara. Zoran Stojiljković rekao je da postoje realni parametri na osnovu kojih je moguće izračunati da minimalna cena rada treba da bude povećana najmanje 10 do 15 odsto.

Kako je objasnio, u Srbiji raste produktivnost, ali i cene, što su uslovi za povećanje minimalca, koji je sada oko 21.000 dinara, odnosno manje od 200 evra. Predsednik Sindikata „Nezavisnost” rekao je da se poslodavci u sektoru trgovine i usluga najviše protive povećanju minimalne cene rada, jer tvrde da sa sadašnjim parafiskalnim nametima ne mogu da izdrže troškove poslovanja, pa povećanje uslovljavaju smanjenjem tih nameta.

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
tročlana porodica 500 dinara potrošačka korpa minimalac hrana

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana