Moratorijum na otplatu kredita završen je poslednjeg dana septembra. Nove rate se građanima od 1. oktobra već skidaju sa računa, iako većina još nije dobila novi obračun
Banke su obaveštenja dužnicima o isteku moratorijuma i novim otplatnim planovima tek počele da šalju na mejlove i kućne adrese.
U međuvremenu, svim dužnicima koji kredit plaćaju prvih dana u mesecu, rate su već naplaćene po novom obračunu.
Tek potom, na adrese su počeli da im stižu novi otplatni planovi.
Ovo ništa ne menja kod građana koji nameravaju da otplatu svojih kredita nastave na ovaj način – da banka neplaćenu kamatu raspodeli na preostale rate, a rok otplate produži za dva meseca koliko je trajao moratorijum.
Pitanje je, međutim, šta će biti sa dužnicima koji su nameravali da svoj dug reše na drugi način, koji neće dovesti do produžetka roka otplate ili rasta rata.
Svaka banka, naime, u obavezi je da dužnicima ponudi dve mogućnosti da namire svoje obaveze na dva dodatna načina.
Prvi, koji im neće uvećavati ni rok otplate, ni iznos preostalih rata podrazumeva da dužnik po isteku moratorijuma plati i avgustovsku i septembarsku ratu u celosti.
Drugi, koji neće uvećavati iznos rate, ali hoće rok otplate, podrazumeva da dužnik po isteku moratorijuma plati samo avgustovsku i septembarsku kamatu iz svojih rata.
Rok za obaveštavanje banke o ovoj odluci je sedam dana od dana prijema obaveštenja od banke sa novim otplatnim planom – bar tako stoji u jednom od obaveštenja u koji je Nova.rs imala uvid.
Ali, ovom dužniku je rata sa računa već skinuta – 4. oktobra, a obaveštenje je pristiglo tek danas, dve nedelje kasnije.
Pauziralo manje dužnika
Drugi moratorijum na obaveze prema bankama prihvatilo je 82 odsto građana i 69 odsto preduzeća, pokazuju podaci Udruženja banaka Srbije.
Ukupna vrednost drugog zastoja u otplati obaveza iznosi skoro milijardu evra, što zajedno sa prvim moratorijumom koji je bio na snazi tokom vanrednog stanja čini gotovo tri milijarde evra “pauziranih” obaveza građana i firmi.
Kada je reč o korisnicima stambenih kredita, svega polovina se odlučila drugi moratorijum. Kod gotovinskih zajmova, kreditnih kartica i minusa po tekućem računa taj udeo je znatno veći i iznosi 84 odsto.
Dozvoljeni minusi
Tokom prvog moratorijuma dužnici koji su konstantno bili u dozvoljenom minusu, po isteku pauze plaćali su po dve kamate na njega – jednu zaostalu iz moratorijuma, a jednu iz tekućeg meseca.
Ovaj put, kako je najavljeno – to neće biti tako, kamata sa minusa deliće se na preostale mesece koliko dužnicima još traje dozvoljeni minus. U protivnom – ovaj put dužnici ne bi plaćali dve mesečne kamate odjednom već – tri.
Banke će, ovaj put, morati kamate obračunate za avgust i septembar svojim klijentima da naplate – na rate, a važenje minusa da produže za još dva meseca.
“Po prestanku moratorijuma obračunata redovna kamata ravnomerno se raspoređuje na period otplate, a važenje dozvoljenog prekoračenja po računu, produžava se za period trajanja moratorijuma”, pojasnili su u NBS.
Ostavi komentar