Najskuplje je podizanje deviza s bankomata ili na šalteru banke, a najpovoljnije direktno plaćanje robe i usluga s deviznog računa.
Sezona odmora i priprema za letovanje u inostranstvo pred građane stavlja dilemu koliko deviza poneti sa sobom, tj. koliko košta korišćenje platnih kartica u stranim zemljama.
Pravila plaćanja u inostranstvu nisu se bitno promenila, ali nije na odmet podsetiti da je, radi izbegavanja plaćanja nepovoljnih kursnih razlika i provizija banaka, najbolje u srpskim menjačnicima kupiti devize koje planirate da potrošite barem za sitnice poput plaćanja suvenira, sladoleda ili pića na plaži.
- Banke naplaćuju svako provlačenje kartica, a u inostranstvu je to još skuplje nego u zemlji, što automatski poskupljuje odmor. Zato je najbolje u stranoj zemlji nositi devize i plaćati u kešu.
Ipak, ako ne volite da nosite keš, ali volite da šopingujete, osnovno pravilo glasi da preko graniceprovlačite debitnekartice bilo za plaćanje robe i usluga kod trgovaca preko POS terminala, bilo da dižete keš s bankomata ili šaltera, jer su provizije za njih povoljnije nego za korišćenje kreditnih kartica.
Budući da su kartice uglavnom vezane za dinarski tekući račun, najpoželjnije bi bilo da za tu karticu vežete i devizni račun, sa koga ćete direktno naplaćivati transakcije obavljene u inostranstvu, i na taj način ćete izbeći trošak konverzije valute.
Treba znati i da se prilikom direktnog plaćanja debitnom karticom ne naplaćuje, a u slučajevima kada ona ne postoji, a što zavisi od vrste kartice i same banke, znatno je niža provizija za korišćenje bankomata ili podizanja gotovine na šalteru banaka.
Ove provizije za debitne kartice uglavnom se kreću od dva do tri odsto podignute sume, ili minimalno dva do 10 evra u zavisnosti od vrste kartice i banke.
To znači da biste na podignutih 1.000 evra sa bankomata platili proviziju od 20 do 30 evra, dok biste za konverziju te sume banci platili oko 1.700 dinara više nego da ste tih 1.000 evra kupili u srpskoj menjačnici.
Ostavi komentar