Astronomske cene kirija ponovo su u fokus stavile pitanje zarade i poreza na izdavanje nekretnina. Problem je kulminirao ovih dana, jer su se pojedini stanodavci polakomili zbog velikog priliva ruskih (i ukrajinskih) državljana koji dolaze u Srbiju, pa su i podstanarima koji su u dugogodišnjem zakupu naglo podigli kirije - neki su ih i duplirali, sa 300 na čak 600 evra
Vlasnici stanova to, ipak, ne bi mogli tako lako da urade da su podstanari imali overene i oročene ugovore, jer na tome do sada nisu insistirali ni jedni, ni drugi. Standavci jer se nerado odriču 20 odsto prihoda koliko iznosi porez, dok su podstanari brinuli da bi se taj teret mogao preliti na visinu njihove kirije, pa su prećutno pristajali i na zakup stana bez ikakvog ugovora. U ovom začaranom krugu i država gubi novac, jer ne ostvaruje prihod od naplate poreza.
Ulaganje u nekretnine proteklih meseci je bilo omiljena vrsta investiranja u Srbiji, jer su zbog niskih kamata na štednju u bankama građani radije novac ulagali u kupovinu stanova. U mnoge od njih su se uselili podstanari, kako bi se investicija što pre isplatila. Visoke cene kvadrata i ogromna potražnja na koju je uticao i dolazak građana Rusije i Ukrajine podigli su i cenu mesečne rente. Ni novi stanodavci, ni oni koji nekretnine izdaju godinama, međutim, nisu ažurni kod prijave poreza na imovinu.
Ovu naknadu državi prema poslednjim podacima Poreske uprave za prošlu godinu, plaća manje od 2.000 vlasnika nekretnina. S druge strane, prema poslednjem popisu iz 2011. godine čak 122.530 ljudi se izjasnilo da živi u tuđim stanovima i da plaćaju zakup, dok je još 136.949 navelo da živi u nekretninama koje pripadaju njihovim rođacima. U narednom periodu će biti dostupni podaci najnovijeg popisa koji se ovih dana okončava, kada će biti poznato da li se broj takvih stanova dodatno povećao.
Poreska uprava bi očigledno trebalo da unapredi svoje kapacitete kako bi se u državnu kasu slilo više novca po ovom osnovu, naročito sada, kada su cene mesečnog zakupa otišle u nebo. U agencijama za nekretnine kažu da je renta veća za 10 do 15 odsto, dok je najveći rast zabeležen kod stanova od oko 50 kvadrata na dobrim lokacijama, za koje je sada potrebno izdvojiti i do 30 odsto novca više mesečno, pa se u centralnim gradskim opštinama ovih dana teško može naći i slobodna garsonjera za manje od 500 evra.
U Poreskoj upravi nisu odgovorili na pitanja u vezi sa porezom na izdavanje nekretnina i brojem vlasnika nekretnina koji ga plaća. Kako smo nezvanično saznali, razmatra se novi način prijave ovog poreza elektronskim putem kao što je uvedeno u nekim drugim sektorima, pa se očekuje da bi to moglo da doprinese boljoj kontroli u ovoj oblasti.
"Slaba kontrola najveći problem"
Stručnjaci kažu da je slab inspekcijski nadzor glavni razlog što stanodavci nisu motivisani da prijavljuju prihode od izdavanja, jer Poreska uprava nema dovoljan broj isnpektora koji bi mogao da uvede red u ovu oblast, već reaguju samo po prijavi. Poreski savetnik Aleksandar Vasić, kaže za Euronews Srbija da je upravo to najslabija karika i ukazuje da mehanizam kontrole može da se uspostavi samo uz komunikaciju između državnih ogana u svakom segmetnu.
"Sve poreske malverzacije se otkrivaju tako što kroz dokumentaciju utvrdite neku nepravilnost. Teško da će policija ili inspekcija doći do stana i naterati nekog da se prijavi. Porez na izdavanje nepokretnosti je 20 odsto, ali oni koji ga izbegavaju, ne bi ga plaćali ni da je 10 odsto", smatra Vasić.
On ukazuje i da i dalje mali broj ljudi prijavljuje boravište na mestima gde suštinski žive, a da bi boljom kontrolom boravišta mogao da se stekne uvid da li se plaća porez na izdavanje imovine.
"Vi kada izdajete nekom stan i on kada hoće da prijavi svoje boravište, u MUP-u je potreba saglasnost vlasnika stana. On ide u policiju i daje tu saglasnost. Međutim, pitanje je da li MUP onda razmenjuje te podatke sa Poreskom upravom, pa da onda inspekcija može da kontroliše zbog čega je neko tu došao da živi. Generelno bi ta razmena trebalo da ide i to je ono što je ključno kako bi se obuhvat plaćanja poreza povećao", smatra Vasić.
On napominje da je neophodna jača i rigoroznija kontrola za one koji imaju više nepokretnosti i koji praktično žive od izdavanja. Poreski savetnik kaže da su firme koje se bave izdavanjem nekretnina ipak revnosnije u plaćanju poreza, jer posluju po drugim principima u odnosu na građane koji izdaju jedan ili dva stana.
"Država mora da uspostavi bolji sistem, jer velika količina novca je u opticaju u tim poslovima izdavanja, a samim tim i veliki porez. Naravno, ovo se tiče fizičkih lica, jer kada se izdaje pravnim licima ona na kraju u okviru svojh dugovanja plaćaju i porez. Onaj ko kupi tri stana u Beogradu na vodi, neće ih izdati studentima iz unutrašnjosti za 200 evra u kešu. Njih izdaju firmama, ambasadroma, direktorima kompanija za koje opet firma plaća i to onda ulazi u legalne tokove.
Trebalo bi da je najveći broj skupih nepokretnosti i značajnih prihoda obuhvaćen porezom, a da više nije obuhvaćeno ono na sitno, ka što je izdavanje garsonjere", kaže Vasić.
Porez samo na papiru
Agent za nekretnine Miroslav Cvetković kaže da u svakom ugovoru o zakupu stoji klauzula o plaćanju poreza na izdavanje.
"Veliki je broj stranaca sada kod nas i zbog toga stanodavci moraju da ih prijave. Ne znam da li svi oni dalje plaćaju porez državi, mi dalji uvid od toga nemamo. Nama u ugovoru piše da postoji poreska obaveza. Međutim, mi ne možemo da ih uzmemo za ruku i da ih vodimo da prijave i plaćaju porez. Svakako je naša obaveza da ih uputimo kako da se završi posao u skladu sa zakonom. Poznato mi je da je postojao veliki problem oko toga zato što masa ljudi nije plaćala porez, zbog toga su između ostalog angažovni i upravnici zgrada", kaže Cvetković.
On napominje i da je agencijama važno da klauzula o plaćanju poreza stoji u ugovoru, jer "nikada ne znate kako će se stvari odvijati između nekog ko izdaje stan i stanara".
"Može, na primer, da dođe do nekog spora i da se dođe do suda, pa mi kao agencija treba da imamo ogradu. Cene nekretnina jesu skočile, posebno zbog dolaska stranaca, pre svega Rusa. To inače ide u talasima i mi se sada nalazimo u periodu kada one jesu jako visoke. Nama u posednje vreme uvek fale kvalitentne nekretnine za izdavanje, jer ih stvarno na tržištu sada ima jako malo", navodi Cvetković.
Podstanari nevidljivi i za upravnike
I uvođenje nove profesije - profesionalnih upravnika, pre nekoliko godina bilo je najavljeno kao vid pritiska na stanodavce da počnu da prijavljuju prebivalište podstanara i da plaćaju porez. Spekulisalo se da će stanodavci odmah podići kiriju podstanarima, ukoliko ih ova nova rešenja budu primorala da konačno prijave podstanare i na izdavanje nekretnine plate pripadajući porez.
Predsednik Udruženja profesionalnih upravnika Ljubiša Banovački, međutim, za Euronews Srbija kaže da oni nemaju status službenog lica i da ne mogu da traže dokumentaciju o vlasništvu stanova, tako da se time uopšte ne bave.
"Nama je važno da znamo ko živi u stanu zbog eventualnih kvarova i havarija. Podstanarima se teško uđe u trag. Vlasnici stanova uglavnom kažu da su im to rođaci i ako redovno plaćaju sve i ne remete javni red i mir oni su za sistem praktično nevidljivi. Imamo primere zgrada u kojima ima više stanova koji se izdaju, u odnosu na one u kojima žive vlasnici", kaže Banovački.
On ukazuje i da stranci koji dolaze poslednjih meseci, a pre sveg Rusi, traže od stanodavaca da ih prijave na adresi.
Agenti za nekretnine ističu da je potpisivanje ugovora važno iz više razloga i da, na neki način, ipak daje sigurnost i podstanarima i stanodavcima. Preporučuju da zakupci potpišu oročen ugovor, bar na godinu dana, sa iznosom mesečne rente i klauzulom u kom periodu se visina kirije neće menjati, kao i sa navedenim otkaznim rokom, da im se ne bi dogodilo da preko noći moraju da traže novi smeštaj. S druge strane, ugovor štiti i stanodavca od nesavesnih podstanara, ukoliko iza njih ostanu neplaćeni računi ili šteta u stanu. Nepostojanje ugovora svakako otežava dokazivanje njihovih prava na sudu.
Ostavi komentar