U ovom trenutku, tačno 116.769 malih privrednika u Srbiji plaća paušalno utvrđeni porez. „Paušalci“ čine gotovo polovinu od ukupnog broja preduzetnika, i taj broj iz godine u godinu ima trend rasta. Ipak, njihovo poslovanje je veoma nepredvidivo i puno prepreka. Jedan mobilna aplikacija uskoro bi mogla sve to da promeni.
Studenti Fakulteta organizacionih nauka na takmičenju „SymOrg Case Study Hackathon 2018“ pokušavaju da naprave najbolju mobilnu aplikaciju uz pomoć koje bi paušalci mogli na vrlo jednostavan način sami sebi da izračunaju koliki im je godišnji porez na prihod od samostalne delatnosti. Ovom aplikacijom trebalo bi da bude zadovoljna i država, sa aspekta poreskog obuhvata, kao i mali preduzetnici, sa aspekta pravičnosti iznosa plaćenog poreza.
„Za početak, paušalci uopšte ni ne znaju da li će im biti odobren status paušalnog oporezivanja, zatim nemoguće je predvideti koliki će iznos morati da plate na račun poreza i doprinosa, poreska rešenja im kasne i po nekoliko meseci, a kad konačno stignu, sve obaaveze moraju da plate u roku od 15 dana. To su ozbiljni problemi za jednog na primer, frizera, kamenoresca, fotografa ili taksistu“, objašnjava Miloš Milosavljević, docent na
| Posmatrano po delatnostima najviše je paušalaca taksista (12.458), a zatim slede oni koji se bave pravnim poslovima, frizeri, programeri pa konsultanti. Lokalne samouprave koje paušalci biraju kao sedište njihovih preduzetničkih radnji su grad Novi Sad, a zatim beogradske opštine Zvezdara, Novi Beograd, Zemun. Čukarica, Palilula, Voždovac...Prvi vrhu ove liste je i grad Kragujevac sa ukupno 4.052 aktivna paušalca. |
Osim ovih, paušalci „muku muče“ i sa prijavljivanjem na sistem zdravstvenog osiguranja jer za to imaju rok od tri dana od dana registracije firme. U praksi to nije dovoljno vremena da se prikupi sva potrebna dokumentacija, pa često ostaju zdravstveno neosigurani. To se dešava i kada poresko rešenja kasni duže od šest meseci, jer tada ne mogu da overe zdravstvenu knjižicu.
Problem pravi i veliki broj nedovoljno preciznih kriterijuma na osnovu kojih se porez „razrezuje“. To otvara veliku mogućnost „odokativne procene“ samih poreskih inspektora. Prosečna mesečna zarada u opštini gde je registrovana preduzetnička radnja predstavlja osnovu za obračun poreza, a onda se na to dodaju još neki „korigujući“ faktori kao što su tržišni uslovi u kojima se delatnost obavlja, starost obveznika i njegova radna sposbnost,broj zaposlenih...
Iz države najavljuju da će uskoro formirati radnu grupu koja će se baviti izmenom ovih uredbi, kao i što bržom primenom mobilne aplikacije, koja će nakon tamičenja biti predata Poreskoj upravi.
„Smatramo da su neki od kriterijuma „prekompleksni“ i to treba da se menja. Takođe, neka zanimanja bi trebalo da se izbace iz sistema paušalnog oporezivanja, jer im prosto tu nije ni mesto. Mislimo i da, na primer, za frilensere, ne bi trebalo da utiče mesto na kome se radnja nalazi. Oni zapravo rade od kuće, a ako je porez veliki na jednoj opštini vrlo lako će se registorovati na drugoj“, kaže za Kamaticu Svetlana Jovanović, viši savetnik u kabinetu predsednika Vlade.
Celokupno takmičenje kao i nagradni fond od 300.000 dinara za studnete finasirala je Vlada Švajcarske, kroz projekat koji se bavi reformom poreza.
„Za mene se sva nepredvidivost poslovanja za paušalce, veoma dobro ogleda u činjenici da Poreska uprava nova rešenja donosi na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku o prosečnoj zaradi po opštinama za prethodnu godinu. A zavod te podatke objavljuje krajem januara tekuće, za prethodnu godinu. Tako da, sve i da neko hoće, rešenja ne mogu da stignu pre marta ili aprila. U Švajcarskoj niko od preduzetnika ne otvara svoje male firme zbog jeftine radne snage, ili malih poreza. Upravo je predvidivost poslovanja i to što sva rešenja od države stižu na vreme, to što Švajcarsko tržište čini atraktivnim“, priča Aleksander Grunauer, direktor projekta za reformu poreza.
Limit za paušalno oporezivanje u Srbiji je šest miliona dinara i odnosi se na ostvareni prihod u toku jedne kalendarske godine.
Ostavi komentar