Međunarodni monetarni fond (MMF) saopštio je danas da se nagli kolaps cena nafte pokazao više kao kočnica a ne kao stimulans rasta globalne ekonomije.
Finansijski pritisci na izvoznike i veliki rezovi investicija u industriju, neutralizovali su očekivane benefite od jeftine nafte više nego što se očekivalo za ključne uvoznike kao što su Japan i SAD, naveo je MMF na današnjem predstavljanju najnovijeg Izveštaja o izgledima svetske privrede.
Niže cene nafte bi normalno poduprle tražnju u zemljama u kojima je taj energent ključna rashodna stavka domaćinstava i kompanija, i podstakle veću ekonomsku aktivnost, ukazuje se u izveštaju Fonda, a prenosi agencija AFP.
Međutim, kako se dodaje, posle pada cena nafte od 70 odsto u nešto više od 18 meseci, drugi faktori su "potopili" benefite koji su bili očekivani od pojeftinjenja "crnog zlata".
Prvo, "finansijski pritisci na mnoge izvoznike nafte smanjuju njihovu sposobnost da ublaže šokove, uključujući i veliko smanjenje njihove domaće tražnje".
Drugo, pad cena je prisilio naftne i gasne kompanije da smanjuju investicije, što je negativno za privredni rast.
Štaviše, Fond predočava da se tražnja za naftom nije povećala usled sunovrata cena.
Jedan od razloga za to, kako ocenjuju, verovatno je taj što možda pojeftinjenje nije bilo u potpunosti preneto na potrošače, a kao drugi mogući uzrok navode to da kompanije i potrošači u nekim oblastima i dalje snižavaju troškove i dugove.
Izveštaj MMF-a je završen pre pada cena nafte za oko 22 odsto u prve dve nedelje ove godine, budući da su se trgovci pripremili za povratak Irana na međunarodno tržište.
I pored toga, MMF je u izveštaj uključio novu prognozu pada cena sirove nafte za 17,6 odsto u ovoj godini, posle survavanja od gotovo 50 procenata lani, dok u 2017. očekuje delimičan oporavak, prenosi francuska agencija.
Ostavi komentar