Ekonomija evrozone suočena je sa rastućim rizicima koji proizlaze iz trgovinskih tenzija, Bregzita i visokog duga Italije, naveo je Međunarodni monetarni fond u danas objavljenom izveštaju, gde je takođe podržao planove Evropske centralne banke za novim podsticajima.
U izveštaju, poslednjem o evrozoni uoči stupanja direktorke te institucije Kristin Lagard na čelo ECB u novembru, MMF navodi da su planovi centralne banke evrozone da očuva prilagodljivu monetarnu politiku od "vitalnog značaja" jer je valutni blok suočen sa “dugim periodom anemičnog rasta i inflacije".
Takođe je ocenjeno da je evro i dalje neznatno potcenjen, uprkos tome što je ojačao prošle godine.MMF je pozvao zemlje sa velikim trgovinskim suficitom, uključujući Nemačku i Holandiju, da investiraju više kako bi pomogle uravnoteženju kursa.
Prema procenama Fonda, privredni rast 19-članog bloka će usporiti na 1,3 odsto u ovoj godini sa 1,9 odsto u 2018. godini, da bi se u 2020. oporavio na 1,6 procenata.Institucija sa sedištem u Vašingtonu je, međutim, ukazala na povišene rizike koji proističu iz globalnih trgovinskih tenzija, neizvesnosti uzrokovanih nejasnim putem izlaska Britanije iz EU i visokog duga Italije.
MMF, takođe, predviđa da će inflacija u evrozoni, bar do 2022. godine, biti znatno ispod cilja ECB od blizu 2,0 odsto, i za ovu godinu prognozira stopu inflacije od 1,3 odsto, što je u skladu s procenama ECB.
Ostavi komentar