Mlinari: Kvote za izvoz brašna nepotrebno administriranje, država duguje 160 miliona

Uvođenje kvota za izvoz brašna, posle dvomesečne zabrane izvoza, nepotrebno je administriranje i komplikovanje procedure, što je dodatni posao za mlinare kojima država samo za februar i mart, po osnovu subvencija za brašno čija je cena zamrznuta, duguje 160 miliona dinara, rekli su agenciji Beta predstavnici firmi iz tog sektora

„Zbog ogromne administracije oko prikupljanja dokumentacije za podnošenje zahteva za izvoz brašna, prema odobrenim kvotama, mlinari sada moraju da angažuju sve službe da prikupe narudžbine kupaca za nekoliko dana koliki im je ostavljen rok za odobrenje izvoza“, kazao je direktor Udruženja mlinara i fabrika testenina „Žitounija“ Zdravko Šajatović.

Prošle godine, kako je naveo, registrovano je 79 mlinova izvoznika brašna i ako svi zatraže dozvole za izvoz, komisija koja je osnovana u Ministarstvu poljoprivrede imaće ogroman posao da proverava zahteve i izračunava kolika je to količina i da li je premašila odobrenu kvotu od ukupno 20.000 tona mesečno i ukoliko jeste da je onda srazmerno smanji svima.

Vlada Srbije zabranila je 10. marta izvoz brašna, pšenice, kukuruza i ulja, a 20. aprila na pritisak izvoznika odobrila je kvote, pa je dozvoljen mesečni izvoz od 150.000 tona pšenice i kukuruza, 20.000 tona brašna i osam miliona litara rafinsianog suncokrtetovog ulja.

Zahtevi se mogu podnositi od 20. do 25. u tekućem mesecu za naredni mesec, dok za maj zahtevi mogli da se podnesu od 22. do 28. aprila.

Šajatović je rekao da mlinovi sada moraju da anketiraju kupce koliko im brašna treba, da li se te količine uklapaju u dozvoljenu kvotu jer u suprotnom ako je ne realizuju u potpunosti ili premaše, slede sankcije, zabrana izvoza sledećeg meseca.
Istakao je da je bilo nepotrebno uvoditi kvote jer postoje viškovi brašna, a stalne mesečne rezerve brašna su od 40.000 do 50.000 tona. Prosečan mesečni izvoz prošle godine je bio oko 10.000 tona.

Prema njegovim rečima, izvozom viškova brašna neznatno bi se smanjile zalihe pšenice, zbog toga što je za mesečni izvoz brašna potrebno samo 35.000 tona pšenice.

Postojala je, kako je rekao, daleko jednostavnija procedura i pri realizaciji kvota od ove koja je uvedena, jer je carina mogla da registruje kada je ona ispunjena i obavesti izvoznike, umesto što će to analizirati i proračunavati posebna komisija.

Vlasnik mlina „Žitopromet“ iz Sente Predrag Đurović rekao je da su angažovali sve službe kako bi pripremili ugovore sa kupcima, jer su sa nekima poslovali tako što su imali predračun. On je rekao da se za dve decenije rada nije suočio sa takvom administracijom.

„Angažovale su se i služba prodaje i finansija da naprave ugovore da bi te količine objedinili i sagledali da li ih možemo realizovati, jer ako ne realizujemo više od 80 odsto, izgubićemo pravo na izvoz sledećeg meseca“, rekao je Đurović.

Mlinari su, kako je rekao „u makazama“, jer je ograničen izvoz, a istovremeno je na domaćem tržištu zamrtnuta cena određenim vrstama brašna na novembarskom nivou, a država još nije isplatila subvenciju za to brašno koje se proizvodi od pšenice, za oko 13 dinara skuplje nego u januaru.

Država je za decembar i janur za brašno, čija je cena zamrznuta, isporučivala pšenicu po ceni od 23 dinara po kilogramu, ali je od 1. februara prestala, pa mlinari pšenicu kupuju na slobodnom tržištu po ceni od 36 dinara.

Đurović je rekao da sada nije pojačana tražnja inostranih kupaca jer su u međuvremenu, dok je trajala zabrana izvoza iz Srbije, našli druge dobavljače, a na povratak jedino može da ih motiviše niža cena od one po kojoj kupuju od drugih dobavljača u regionu.

Mlinari, prema njegovim rečima, od izvoza brašna neće zaraditi više nego što bi zaradili prodajom na domaćem tržištu, ali je ono zasićeno i više nema tražnje.

Štetu od zabrane izvoza imaće i država jer je samo od tog mlina, kako je rekao Đurović, mogla da ima devizni priliv od dva miliona evra.

Đurović je rekao da je izgubljeno dva meseca, a da dolaze i praznici, pa je pitanje kako će se realizovati izvoz viškova brašna.

Dodao je i da su mlinari u dilemi da li će i koliko pšenice otkupiti iz ovogodišnjeg roda, da li će uspeti da dobiju kredit i ako ga dobiju da li rizikuju da se ponovo obustavi izvoz i da nemaju kome da prodaju tu robu.