Četvrtinu nezaposlenih u Srbiji, skoro 190.000, čine mladi do 30 godina, a čak 62 odsto nema nikakvo radno iskustvo, što im znatno otežava put do pronalaženja posla, ukazano je danas na konferenciji "Radne prakse kao most između obrazovanja i sveta rada" u Palati Srbija.
Direktor Nacionalne službe za zapošljavanje Zoran Martinović rekao je da 25 odsto lica na evidenciji te službe čine mladi do 30 godina, njih oko 186.000, a da je poražavajući podatak da 116. 484 ne poseduje nikakvo radno iskustvo.
"Još uvek ne možemo biti zadovoljni stanjem na tržištu rada imajući u vidu podatak da je pogotovo nepovoljan položaj mladih, do 30 godina starosti, i ne samo njih...već godinama unazad je prepoznato nekoliko teže zapošljivih kategorija-polukvalifikovana ili lica bez kvalifikacija", rekao je Martinović.
On je naveo da je i visok procenat lica na evidenciji NSZ koja imaju malo šansi da se uključe na tržište rada bez dodatnih programa, obuka ili vidova stručne prakse.
Na evidenciji NSZ je više od 30 odsto lica bez kvalifikacija ili nisko kvalikovanih.
Bez obzira što je među mladima veliki broj onih bez ikakvog radnog iskustva, on je kazao da to nije problem samo mladih i da je na evidenciji oko 246.000 nezaposlenih uopšte (32 odsto) koja nemaju to iskustvo.
"To je visok procenat, a uzroke treba tražiti u tome što veliki broj dolazi iz formalnog sistema obrazovanja, koji ne daje adekvatna i primenljiva znanja i veštine u odnosu na zahteve tržišta rada, kao i što se veliki broj obrazuje za zanimanja koja su na tržištu rada suficitarna. Takođe, nedovoljan je i broj novih radnih mesta", rekao je Martinović.
On je kazao da su potrebne prakse i različiti vidovi obuka da bi se nezaposleni preselili u svet rada i istakao da bi mladi posebno trebalo da budu preduzimljiviji i da aktivno traže posao.
Direktor NSZ je kazao da ta služba nudi različite vidove obuka i programe stručne prakse u koje će se ove godine uključiti 5.000 lica.
Pomoćnica ministra omladine i sporta Snežana Klašnja ukazala je da je dobro što su kompanije u Srbiji podržale programe praksi i što su partneri prepoznali značaj ulaganja u mlade.
Klašnja je navela podatak da je od 2008. do danas država izdvojila 1, 9 milijardi dinara za više od 7.000 stipendista srednjoškolaca i studenata da dobiju različita sredstva ili stipendije za osnovne, master ili doktorske studije.
Ona je kazala da je realizovano 37 programa i da je više od 400 mladih dobilo posao, a 500 imalo mogućnost prakse.
"Mi ćemo se kao ministarstvo i dalje zalagati za to, a važan je sistemski pristup, da se radna praksa odvija na način koji je standardizovan, da postoji mentorstvo, praćenje i analiza svega što je urađeno", rekla je Klašnja.
Rukovodilac Odseka za aktivnu politiku zapošljavanja pri Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Jelena Vasić ukazala je da još uvek nedovoljan broj mladih zbog manjka iskustva, znanja i veština ima otežano prisustvo na tržištu rada.
Kako je kazala, dodatne obuke važne su za "prelazak" u svet rada.
Prošle godine oko 4.000 lica prošlo je kroz programe stručne prakse, navela je ona.
Direktor Centra za edukacije PKS Mirjana Kovačević rekla je da je unapređenje i razvoj kadrova važno za održavanje konkurentnosti privrede.
Ona je kazala da je problem što se za određena radna mesta ne mogu naći kadrovi i da je važno da se zato unesu određene promene u sistem stručnog obrazovanja.
Kovačević je kazala da se poslodavci suočavaju i sa nedostatkom praktičnog iskustva radnika.
Većina poslodavaca smatra da je za to potrebno 6 do 12 meseci, a za neka zanimanja i do dve godine obuke što je veliki trošak za poslodavce.
Radna praksa, kako je kazala, veoma je važna jer daje mogućnost da se sagleda koliko su mladi spremni da samostalno pokrenu neki posao i da li sebe vide u tome.
Ostavi komentar