Kako pomoći mladim preduzetnim ljudima da svojim idejama, rukama i delima započnu svoj posao ne čekajući pomoć?
Ogroman broj takozvanih start-up projekata propadne u prvoj godini rada.
Mladi u Srbiji su veoma zainteresovani za pokretanje sopstvenog posla, ali nalaženje početnog kapitala je prva, teško premostiva prepreka.
Kako? Odakle početi?
U jednoj anketi organizacije Dostignuća mladih u Srbiji, koja širi preduzetnička znanja kod srednjoškolaca i studenata, 83 odsto ispitanih izjavilo je da planira pokretanje sopstvenog posla.Kao najveće prepreke ispitanici su naveli:
- Nepostojanje početnog kapitala
- Troškovi osnivanja i vođenja posla
- Procedure neophodne za pokretanje biznisa
- Nepoznavanje zakonske regulative
Gde ili kod koga mladi ljudi mogu da pozajme osnovni kapital?
Ukoliko pretpostavimo da im novac neće pozajmiti roditelji ili najbliži prijatelji, šta preostaje?Banke ne finansirajupočetnike u biznisu.
Razlog je to što ogroman broj takozvanih start-up projekata propadne u prvoj godini rada, a to je za banke preveliki rizik.
Država za sada jedina pruža pomoć pri započinjanju sopstvenog biznisa.Nedavno je u Privrednoj komori Srbije predstavljen koncept omladinske kompanije čija je suština da mladi ljudi, koji počinju posao, treba da budu oslobođeni obaveze plaćanja doprinosa državi.
Prema idejnom rešenju, ova olakšica bi trajala izmeđutri meseca i godinu dana od datuma registracije firme, što bi kod mladih smanjilo strah od neuspeha kao jedne od najvećih prepreka samozapošljavanja i omogućilo da ostvare svoje preduzetničke zamisli.
Ko kreditira početnike?
Ne bi zato bilo lošeprepisati ono što nemačka država nudi, ali i traži od svog mladog privatnika.Prema dostupnim podacima samo Fonda za razvoj i Nacionalna služba za zapošljavanje kreditiraju nove preduzetnike.
U slučaju da je Fond kreditor potrebna su i sredstva obezbeđenja poput hipoteke. To podrazumeva da mladi čovek ima imovinu ili da iza njega „stane” neko drugi sa imovinom. Fond odobrava start-up kredite, međutim kod odobrenih kredita za započinjanje biznisa ne prave razliku da li je kredit dobio neko mlad ili možda sredovečan tako da se ne zna koliko je mladih uspelo da se „probije” na njihovu listu odobrenih kredita.
Krediti fonda za razvoj:
- Krediti fonda za razvojza sređivanje poslovnog prostora, nabavku nove opreme i trajna obrtna sredstva do 20 odsto od ukupne vrednosti kredita.
- Iznos kredita od300.000 do milion i po dinara.
- Rok otplate do pet godina, s tim što rate ne moraju da se plaćaju prvih godinu dana.
- Kamata 3 odsto godišnje, uz valutnu klauzulu
Predviđena su dva načina obezbeđenja kredita. Osnovni je hipoteka na nepokretnosti ili zemljištu vlasnika firme ili druge osobe, pri čemu vrednost hipoteke pokriva iznos kredita i kamatu. Druga varijanta je da za njega garantuje neka druga firma.
Iz Fonda traže da korisnik kredita dostavi i odgovarajući broj blanko menica, a zadržava i pravo da traži neke druge, dodatne načine obezbeđenja. Potrebno je priložiti i dokumentaciju o firmi, dokaze da podnosilac zahteva ispunjava uslove, biznis plan, kao i dokumentaciju o objektu koji se adaptira, uključujući i građevinsku dozvolu ili opremi koja se kupuje.
Odobrena sredstva se, na osnovu ugovora o asignaciji, uplaćuju direktno na račun isporučioca opreme, odnosno izvođaču građevinskih radova.
Mnogo uslova i formalnih prepreka čak i za običnog zanatliju koji bi, recimo, da bude staklorezac, a kamoli za nešto više.
Bilo bi od velike koristi i maksimalno pojednostavljivanje procedura za započinjanje svog malog biznisa.
Svako ko planira da bude preduzernik, nek mu je sa srecom. Cetiri godine imam prijavljenu radnju, na samooporezivanje sam, a do sad nisam uspeo da uznem kredit. Maticna banka mi trazi 4.5miliona godisnji promet, sto za mene, koji imam samo jedan artikal u kasi, radni sat, nemoguca misija. Kada bih imao tih famoznih 4.5miliona, kredit mi ne bi bio ni potreban. Svaki dinar koji uplatim na racun je zarada, jer nemam trgovinu. Samo se ipak nadam da i nas bednike pogleda neko, pa nam i na kraju pomogne.