Svaka treća osoba prijavljena ne evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje ima više od 50 godina, a od početka ove godine samo 2,2 odsto njih je našlo radno mesto.
Prošla godina potvrdila je trend iz prethodnih da zapravo stariji od 50 godina postaju najbrža rastuća grupa nezaposlene radne snage.
Iz statistike NSZ-a proizlazi da svakog dana 133 ljudi starijih od pet decenija dobije otkaz, dok njih 76 nađe posao, a u konačnoj računici dolazi se do podatka da 57 osoba starijih od 50 godina svakodnevno ostaje bez posla. Kada se računa na godišnjem nivou, dolazi se do cifre od nešto više od 20.000 ljudi starijih od 50 godina koji ostaju bez radnog mesta.
Podaci iz vojvođanskog Akcionog plana za zapošljavanje u ovoj godini pokazuju da od ukupnog broja nezaposlenih u Vojvodini – koji je na kraju prošle godine iznosio 174.854 – čak 26,3 odsto čine nezaposleni stari između 50 i 64 godine. Takvih je na kraju prošle godine u Vojvodini bilo 48.311, i činili su više od petine ukupnog broja nezaposlenih. Najviše nezaposlenih u tim godinama su oni s prvim stepenom stručne spreme, odnosno nestručnih – 38,3 odsto. Ti podaci ukazuju na to da je u Vojvodini više nezaposlenih osoba starih između 50 i 64 godine nego mladih, gde je procenat 25,2 odsto, ili 44.146 lica koje čekaju posao.
Zabrinjavajuće je i to što ni mladi, upravo zbog malo godina, a ni stari, zbog mnogo godina, teško nalaze radno mesto. Prvima se spočitava da nemaju potrebno iskustvo da bi odmah krenuli da samostalno rade, dok se drugima priznaje da imaju iskustvo, ali uz obrazloženje da ih „krštenica” ne čini privlačnim niti poželjnim. Poslodavci su tražili, i dobili, izmenu Zakona o radu da ne bi bili prinuđeni na to da plaćaju ukupni radni staž radnika, već samo onaj koji ostvare kod njega.
Stručnjaci su tvrdili da će tako izmenjen Zakon o radu dovesti do većeg zapošljavanja upravo starijih radnika jer će oni bez plaćanja prethodnog minulog rada biti jeftiniji i poželjniji. Kao glavni argument isticane su prednosti starijih radnika: da imaju bolji odnos prema radu, predaniju su radu, posvećeni, zainteresovaniji za posao, taničniji i precizniji, manje odsustvuju s posla i često pristaju da rade i za male plate, što mladi neće. Međutim, ni ta uveravanja i isticanja prednosti koje sa sobom donose stariji radnici nisu pomogla da se slika njihove dugoročne i sve veće nezaposlenosti promeni.
Nije starijim radnicima u Srbiji pomogla ni ocena Međunarodne organizacije rada da se starijim radnicima smatraju osobe starije od 45 godina, što znači da se poslednja trećina života, čiji je prosek 75 godina, smatra najplodnijom, odnosno da su upravo to godine kada njihovo iskustvo, veština i znanje dolaze do punog izražaja. Umesto da poslodavci prihvate to njihovo znanje, mnogi koji pređu 45 godina i krštenica pokaže da su blizu ili su tek prešli petu deceniju smatraju se nepoželjnim i najčešće se proglašavaju tehnološkim viškom.
Pošto čovek od 50 godina ima još 15 godina do penzije, ne preostaje mu ništa drugo nego da na Birou rada pokuša da nađe neki posao. Malo je onih koji su se zaista s Biroa i zaposlili, a mnogo više je njih do posla došlo radeći bilo šta i sami tragajući za poslom.
Lj. Malešević
S Biroa u penziju
Od starijih radnika najduže na posao čeka pomoćnik konfekcionara – 8,8 godina, pomoćni daktilograf – 7,9, šivač tekstila – 7,7, krojač tekstila – sedam, zatim mašinski mehaničar – 6,9, upravni tehničar – 6,8, prelac – 6,6, zatim tkač 6,5 godina. Iz tih podataka jasno je da posao nemaju, a teško da će ga ikad i naći, što znači da će ostariti na Birou rada i s njega otići u penziju upravo oni stariji koji imaju kvalifikacije koje srpskoj privredi više nisu potrebne.
Ostavi komentar