Mladi u Srbiji veruju da će do posla doći tako što će ih neko progurati “preko veze” i očekuju da mesečno zarađuju bar 20.000 dinara, pokazalo je istraživanje Unije poslodavaca Srbije (UPS).
Čak 82 odsto mladih smatra da je “veza” ključni faktor da bi došli do posla. Više od polovine anketiranih izdvaja prethodno radno iskustvo, pa onda preporuke (od prethodnog poslodavca, profesora, saradnika) i tek onda znanje i veštine iz područja struke.
Foto: Unija poslodavaca Srbije
U periodu do godinu dana posao traži 44,50% mladih koji su odgovorili na pitanje koliko dugo aktivno tražite posao, to čine duže od jedne godine.
Između jedne i dve godine posao traži 25,9 odsto mladih. Da li zato što se više i ne sećaju koliko dugo traže posao ili iz nekog drugog razloga, tek, 34,62 odsto mladih na ovo pitanje nije odgovorilo.
Najnižu zaradu, u iznosu garantovane minimalne zarade ili nešto malo veću (u iznosu od 20.000 do 30.000 dinara), prihvatilo bi 39,44% anketiranih mladih.
Foto: Unija poslodavaca Srbije
Da finansijski motiv nije prevashodni cilj zapošljavanja potvrđuje i podatak da bi još 37,51% anketiranih mladih prihvatilo da radi za otprilike neki iznos prosečne zarade u Srbiji (od 30.000 do 50.000 dinara).
Očekivanje da zarada bude u iznosu od 50.000 do 70.000 dinara ima 8,94% mladih, a da bude veća od 70.000 dinara njih 2,20%.
Ipak, značajan je podatak da je 37,95% mladih obuhvaćenih zainteresovano da u određenom vremenskom periodu dobrovoljno radi kod poslodavca bez naknade, a da delimičnu zainteresovanost ispoljava njih 35,14%. Nije spremno na takvu angažovanost 19,19% mladih.
Foto: Unija poslodavaca Srbije
Najveći broj mladih izražava stav da im nije bitno u kom sektoru rade. Isključivo u javnom sektoru bi volelo da radi ili preferira javni sektor 24,71% mladih, a isključivo u privatnom sektoru bi volelo da radi 10,25%. Ako bi radili u privatnom sektoru, najveći broj mladih nema posebne preferencije prema domaćim ili stranim kompanijama.
Istrazivanje UPS je netacno , jel mladi bi i dzabe radili , a ne za 20000 din. jel bitno je da poslodavac bude bogat, otmen, njegova deca skolovana , a mladi kojima roditelji nisu poslodavci oni ce da pomognu da se tom poslodavcu to i ostvari, jel sta ce mladima novac, porodica, skola i ...., jel kako neko davno pozivao stranjske poslodavce i da je u Srbiji jeftina radna snaga, pa zasto to da ne iskoriste domaci, kada su vec tu... pa da se pitaju da li mogu oni sa 20000 din. da placaju dazbine drzavi i ostale namete...... mozda mi neznamo da baratamo sa tolikim novcem ( 20000 din. )
ja se samo pitam kako to svi nasi poslodavci pozivaju na EU kada su u pitanju ugovori o radu, o slobodnim danima, godisnjem odmoru, i sve ostalom, a ne pozivaju se na njihove zarade, jel zarada jednog poslodavca u EU je od 5-10% od ukupnog ulozenog kapitala, a ono sto je vise od ovog procenta daju radniku za platu, mozda bi se i njegova zdrava zarada povecala....
ili mi radnici smo glupi i prosti a oni pametni ?