EUR 118,02 USD 104,47 CHF 103,40

Kursna lista


Zvanični kurs Evra za dan 19.04.19. :: 118.0933 rsd

Tekst objavljen: 29.10.2018 15:54        


Ostavljanje novca sa strane važno je za dve trećine građana Srbije, a najznačajnije je starijima od 50 godina. Glavni motiv za čuvanje novca u Srbiji je stvaranje finansijskih rezervi za hitne slučajeve. Procenat ispitanika koji koriste štedne ili investicione proizvode viši je za četiri odsto u odnosu na 2017. godinu – prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja.

Mesečno sačuvamo u proseku 4.819 dinara

Prema najnovijem istraživanju Erste Grupe* o štednim navikama i stavovima građana Srbije, 48 odsto naših građana štedi, a mesečno sačuvaju u proseku 4.819 dinara. Dve trećine ispitanika je navelo da najčešće mogu da uštede od dve do šest hiljada dinara, dok osam odsto anketiranih mesečno sačuva više od 12.000 dinara. Dodatno, jedna trećina ispitanika unapred određuje fiksni iznos uštede, dok dve trećine njih fleksibilno štedi – na stranu ostavlja sredstva koja im preostanu na kraju meseca ili godine.

Dve trećine građana izjasnilo se da im je štednja prilično ili veoma važna, a najveći deo ove grupe i dalje čine stariji od 50 godina. Svojom trenutnom ušteđevinom trenutno je „vrlo zadovoljan“ svaki deseti štediša. U protekle četiri godine zadovoljstvo ušteđenom sumom raste, sa 18 odsto zadovoljnih u 2015. godini na 30 procenata ove godine.

Na listi štednih ili investicionih proizvoda prednjače štednja po viđenju, životno osiguranje i oročena štednja. Stvaranje finansijskih rezervi i odvajanje novca za hitne slučajeve i dalje su glavna motivacija za štednju. U odnosu na prošlu godinu, 17 odsto manje građana štedi za potrebe kupovine, nabavke i putovanja, a jedna petina ispitanika kao ličnu motivaciju za ostavljanje novca sa strane navodi obezbeđivanje sredstava za negu u starosti.

Ukoliko bi se na računu ispitanika iznenada našlo 30.000 dinara, njih 76 odsto bi određeni deo ove sume stavilo na svoj tekući račun u štednju po viđenju ili neki vid oročene štednje. Ispitanici bi u proseku od pomenute svote sačuvali 13.303 dinara, a svaki četvrti bi dobijeni novac u celosti odmah potrošio.

Više od 70 odsto anketiranih građana je izjavilo da je suma koju su mogli da uštede u protekle dve do tri godine viša ili ista, dok je nešto manje od četvrtine njih sačuvalo manje. Oni koji su sačuvali manje kao razlog navode niži ukupni prihod domaćinstva i manjak novca na raspolaganju, kao i veće troškove života.

Procenat građana koji su ličnu finansijsku situaciju u poslednje dve do tri godine ocenili kao poboljšanu je za sedam odsto viši nego 2017. i iznosi 21 odsto. Skoro polovina anketiranih izjavila je da im je finansijska situacija u ovom periodu ostala nepromenjena.

OBAZRIVI SA ULAGANJIMA, INVESTICIONI PROIZVODI „TEŠKI ZA RAZUMEVANJE“

Istraživanje je pokazalo da se među anketiranima izdvajaju dva tipa ulagača čiji se stavovi prilično razlikuju. Preovlađuju konzervativne štediše kojima je važna sigurnost svog uloga i spremni su da prihvate niže kamatne stope. Takvih je čak 81 odsto. Svega sedam odsto ispitanika spremno je da se radi veće potencijalne zarade upusti u ulaganja koja nose veći rizik.

Skoro polovina anketiranih smatra da su investicioni proizvodi „teški za razumevanje“, a svaki deseti smatra da su „pogodni samo za avanturiste“. Petina ispitanih investicione proizvode vidi kao izvor dobre zarade.

KADA JE REČ O FINANSIJSKIM USLUGAMA, I DALJE NAJVIŠE VERUJEMO BANKAMA

Mišljenje građana o sopstvenom finansijskom znanju je poboljšano 60 odsto misli da je dobro, vrlo dobro ili odlično spram 52 procenta prošle godine. Blizu četvrtine ispitanika veruje da uopšte nije informisano na tu temu.

Više od jedne trećine anketiranih (35 odsto) izjavilo je da, kada su u pitanju finansijske usluge i transakcije, svoje puno poverenje poklanja bankama, za kojim slede internet prodavnice i pružaoci onlajn finansijskih usluga.

Broj onih koji kupuju na internetu porastao je u odnosu na prethodnu godinu, a najveći procenat anketiranih je u proteklom periodu na ovaj način pazario odeću, cipele, torbe i modne detalje (28 odsto). Onlajn kupovina se koristi i za organizaciju putovanja (18 odsto), kao i za kupovinu knjiga (16 odsto). Šest procenata ispitanika na ovaj način kupuje osnovne namirnice, i taj procenat je za četiri odsto viši nego prošle godine.

ŠTEDIŠE ERSTE BANKE – PROSEČNI OROČENI ŠTEDNI ULOG ZA 200 EVRA VEĆI NEGO PROŠLE GODINE

Prosečni štedni ulog, kada je u pitanju oročena štednja, iznosi 12.500 evra, oročen je na 12 meseci i jedan dan, a kod štednje u dinarima, prosečni depozit iznosi 280.000 dinara, takođe je oročen na 12 meseci i jedan dan. U odnosu na isti period prošle godine, to je za oko 200 evra, odnosno 30.000 dinara više. Najviše oročene ušteđevine imaju sugrađani iznad 50 godina starosti, koji čine čak 60 procenata štediša, dok oni između 20 i 30 godina čine 3,5 odsto. Zanimljivo je da mladi do 20 godina čine 7 procenata štediša i da su oni već kao deca dobili svoje prve štedne knjižice.

Što se tiče gradova iz kojih ove štediše dolaze, najviše ih je u Novom Sadu, a potom slede Beograd, Vršac, Bačka Palanka...

Ostavi komentar


Pročitao/la sam i prihvatam uslove korišćenja




Povezane teme:
erste banka nedelja štednja štednja građana oročena štednja

Kalkulator dozvoljenog minusa
Dozvoljeni minus
Nedozvoljeni minus
dana