Mere NBS: promašena tema

Problem "švajcarskog franka", kako ga nazivaju, je pogrešno shvaćen od strane onih koji problem treba da reše. Ili je to ili oni odbijaju da ga reše ili jednostavno ne umeju ni da ga reše niti smeju da nam saopšte da ne umeju.

S obzirom na činjenicu da pokušavaju da ga reše NBS i poslovne banke posredstvom Udruženja Banaka Srbije, ne može se ni očekivati da oni shvate dimenziju problema sa kojim se suočavaju građani - korisnici takvih kredita. I tako ponuđene mere NBS-a za rešavanje ovog problema bi mogle da se okarakterišu terminom ocene sastava u osnovnoj školi kao "promašena tema".

Suština je jednostavna, klijenti koji su u problemu otplate nisu nevoljni da plaćaju rate, ne - jednostavno nemaju. Oni koji imaju za ratu kredita a da im to ne remeti život imaju i nakon nekadašnjih jednostranih povećanja kamata i nakon skoka švajcarca i nakon pada dinara. Oni koji nemaju jednostavno nemaju. I sada se njima nude 4 opcije kako da za to što nemaju ipak potpišu da imaju ili da će imati. Ovo je problem prezaduženih nevezano za valutu i nepostojanja mehanizma koji bi ih zaštitio od sudbine dužničkog ropstva u koje ga vode neadekvatni zakoni, slabašna NBS, agresivne poslovne banke, neadekvatno sudstvo i sve u svemu nepostojanje institucije koja bi zastupala njihove interese.

Nisu ovakve situacije nemoguće na drugim mestima u svetu. To je posledica jedne od nesavršenosti čoveka. Ako uvek postoji osoba koja pored svih saveta o štetnosti pušenja zapali cigaretu tako će uvek biti i onih koji će se pored svih dobrih saveta upustiti u finansijsku avanturu bez poznatog ishoda, bez poznavanja pravila i sa jedino nadom da će sve biti kako je zamislio.

Međutim u pametnijim državama sa pametnijim centralnim bankama za takve osobe imaju mehanizam bezbrige odnosno mehanizam ličnog bankrota. Lični bankrot oslobađa dužnika ropstva ali sa svojevrsnom kaznom tj. sa pripisivanjem odgovornosti dužniku. Njemu se kao kazna za zamišljanje finansijske avanture umesto racionalnog planiranja oduzima imovina, ako je uopšte ima, i uvodi prinudno upravljanje finansijama ali daje mogućnost za novi početak. Najbitnija funkcija koju lični bankrot nosi je podeljena odgovornost. Klijent će snositi odgovornost za svoje loše planiranje a sa druge strane će banka izgubiti novac ako svog klijenta gurne u bankrot. I upravo ova relacija postavlja zadatak bankama da zarad interesa o njihovom profitu vode računa o tamo nekim klijentima. Upravo ovde se u korenu suzbija mogućnost da se klijentu ponudi nestabilan finansijski proizvod.

Međutim mehanizam ličnog bankrota je veliki posao koji zahteva velike ljude pa ćemo na to još čekati. Do tada će se sudovi puniti nerešivim predmetima gde je zakon na strani jačeg ali logika i dalje ostaje nepobitna.