Postepeno ograničavanje međubankarskih naknada koje sada iznose i do 2,5 odsto na nivo do 0,2 odsto, kao i veća transparentnost provizija, trebalo bi trgovcima da snizi troškove držanja POS terminala, kao i da poveća korišćenje platnih kartica, a očekuje se i vremenom da proizvodi pojeftine.
U Privrednoj komori Srbije danas je održana prezentacija Nacrta zakona o međubankarskim naknadama, na kojoj su učestvovali predstavnici Narodne banke Srbije, trgovci, bankari, hotelijeri... Suština novog zakona, kako se čulo je razvijanje bezgotovinskog društva, sa većom mrežom POS terminala u prodavnicama, znatno nižim provizijama za bezgotovinska plaćanja karticama. Takođe i da se omogući da mali trgovci kojima je bezgotovinsko plaćanje zapravo trošak zbog naknada, imaju bolji položaj nego što je to slučaj sada. Jer, kako je naglašeno, veliki trgovci imaju bolju poziciju jer mogu da se izbore za niže naknade, snagom svojih depozita.
Etapno snižavanje provizija
Nacrtom je predviđeno da međubankarska naknada za transakcije kod debitnih kartica ne može biti viša od 0,2 odsto vrednosti transakcije, dok kod kreditnih kartica ta naknada ne može biti veća od 0,3 odsto. Ovo snižavanje naknada će biti etapno. Tako će devet meseci biti rok da se provizija koja sada iznosi 1,1 odsto pa i do 2,5 odsto, smanji za debitne kartice na 0,5 odsto, odnosno kreditne 0,6 odsto, a potom će biti dati rok od devet meseci da se one snize dodatno na 0,2 odsto odnosno 0,3 odsto. Trgovci će imati obavezu da jasno iskažu koje kartice prihvataju, a banke da na transparentan način objave sve troškove koje nosi korišćenje POS terminala za trgovca.- Sa ovim zakonom očekujemo značajne promene za krajnje korisnike, kupce i trgovce. Kartica je kao proizvod izuzetno skupa za trgovca, a samim tim i za krajnjeg korisnika, jer postoji međubankarska naknada koja je glavni generator visokih provizija - kaže Dragana Stanić, generalni direktor Sektora za platni sistem NBS.
Suština međubankarske naknade je, objašnjava, da ona ne funkcioniše na ekonomskim principima konkurencije koji bi doveli do sniženja cena, već su provizije vremenom postajale sve veće.
Zbog tih provizija banaka, ocenjuje, i roba kod trgovaca koji imaju terminale za plaćanje karticama je bila skuplja, što je, kaže, na kraju plaćao svaki građanin kroz cenu kupljenog proizvoda.
- Banke su do sada više izdavale strane kartice nego domaće, kaže Stanić, što je "Dina" karticu dovodilo u nepovoljan položaj, ovim propisom to će dovesti do promene, a generalno uticaće na snaženje domaće ekonomije.
Na pitanje novinara da li bi praksa ograničavanja ovih naknada, koja postoji i u EU, mogla da dovede do toga da se banke odluče da nova "primanja" nađu tako što bi povećale druge usluge u svojim ekspoziturama, Dragana Stanić je istakla da banka uvek može da uvede i druge naknade. Poenta ovog zakona je da trgovci znaju koliko je naknada što do sada nije bio slučaj.
Da se zna šta i koliko se plaća
- Ovim zakonom će se omogućiti da se naknada koja funkcioniše na nenormalnim principima ograniči, i poveća transparentnost, da svi znaju šta i koliko plaćaju - objašnjava Dragana Stanić.Ukoliko banke uvedu nove troškove da nadomeste gubitke, to će biti transparentno i moraće da se zna da su to učinile, jer Narodna banka priprema još jedan zakon koji je sličan danas predloženom nacrtu i kojim se planira unapređenje transparentnosti provizije.
- Nama nije cilj da ograničimo ili administrativno ukinemo čekove - naglasila je Stanić.
Dejan Dević, zamenik generalnog direktora Direkcijeza zakonodavno-pravne poslove NBS, ukazao je i da će u slučaju da se ne primenjuje ovaj propis, kazne biti visoke od 50.000 do 800.000 dinara. Danas i sutra, svi zainteresovani mogu da pošalju pitanje ili sugestije NBS, kada je reč o ovom propisu. Nakon toga očekuje se da on i zaživi, kada ga usvoji Skupština.
Ostavi komentar