Proizvodnja zanatskog piva u Srbiji samo u poslednjih godinu dana porasla je oko 150 odsto, što ju je stavilo na spisak pet najperspektivnijih biznisa u zemlji.
Sam za sebe govori i podatak da je u poslednjoj kalendarskoj godini u našoj zemlji otvoreno 12 novih kućnih pivara.
Prema podacima Privredne komore Srbije, kod nas je registrovano više od 20 malih pivara. Najviše ih je u Beogradu i okolini, mada ih ima i oko Novog Sada i Niša. Njihov udeo na tržištu još je nizak jer su proizvodne mogućnosti kraft pivara relativno male. Kapaciteti im variraju od jednog hektolitra do 30 hektolitara piva mesečno.
Od 2015. do danas količina zanatskog piva proizvedena u Srbiji bukvalno je učetvorostručena, a udeo na tržištu povećan sa nepunog procenta na 2,5 odsto.
Ono što pozicionira male pivare, tvrde u Privrednoj komori, jeste njihova ponuda koja uključuje piva kakva veliki igrači ne izbacuju na tržište. U kraft pivarama se proizvode i svetla i tamna i crvena piva s različitim ukusima – od citrusa, karamele, vanile, čokolade, manga, mandarina, a ima i onih aromatičnih. Jedna pivara iz okoline Novog Sada izbacila je čak i prvo pivo za žene.
Piva iz zanatskih pivara dostupna su uglavnom u specijalizovanim kafićima ili prodavnicama. Sa ograničenom proizvodnjom teško je konkurisati velikim pivarama, pa većina proizvođača traži svoje mesto i na inostranim tržištima. Piva iz Srbije izuzetno su popularna u Rusiji i Belgiji. Čak dva piva iz Srbije već su uvrštena na listu najboljih 50 piva na svetu.
- Mi smo pre dve godine počeli proizvodnju sa samo dve tone. Sledeće godine bili smo na pet tona, a ove smo na osam tona mesečno. To možda najbolje govori o tome koliki rast beleži ova delatnost - kaže Nemanja Stefanović iz jedne beogradske kraft pivare.
Njegov kolega Vladimir Stojković, takođe pivar iz Beograda, tvrdi da je za samo devet meseci proizvodnje uspeo svoj proizvod da plasira u pet zemalja. Nakon 9. maja pivo iz Beograda piće se i u Rusiji.
- Ovo je nesumnjivo grana koja obećava i nadamo se da će i država to da prepozna. U svim zemljama u okruženju postoje akcizne skale za male proizvođače, ali kod nas i mali i veliki plaćaju isto. Takođe, ne priznaju se inostrani sertifikati kvaliteta za uvezene sirovine, nego smo primorani da ponovo radimo ispitivanja kvaliteta, što se odrazi na krajnju cenu i direktno pogađa potrošača - kaže Stojković.
Mali pivari organizovali su se u Esnaf kućnih pivara, ali i osnovali Sekciju za kućne pivare pri Privrednoj komori.
Ostavi komentar